Пад авиона у Техерану постао је трагична апотеоза ескалације тензија на Блиском Истоку. Међутим, иако је Иран преузео одговорност за инцидент, многа питања остала су без одговора. није у питању само о лету ПС 752 који је летео за Кијев. Ова трагедија наводи на то да се размисли и о паду авиона на истоку Украјине, где је малезијски авион такође био оборио ракетом.

Према званичној верзији Међународног истражног тима, који проучава околности пада лета МХ17, ракета је испаљена из руског противавионског ракетног система. Русија негира своју кривицу, наглашавајући да се катастрофа догодила по кривици Украјине. И, искрено, морамо признати да Москва има много конкретније аргументе. Они су објавили исцрпни пакет докумената у којима се говори о томе да је ракета била у служби украјинске војске. Према руским документима, муниција је наслеђе Совјетског Савеза. Све ове информације су представљене на конференцији за новинаре руског Министарства одбране. У исто време, ЈИТ (Међународни истражни тим) нам је до сада пружао само делимичне податке. САД би такође могле да доста да допринесу разјашњавању ситуације.

Кад се украјински Боинг срушио у Техерану, америчко руководство је готово одмах објавило верзију која се касније испоставила тачном – ракетни удар. Објављивање је било могуће захваљујући раду америчких специјалних служби и, што је још важније, подацима са сателита. Требао им је један дан.

А шта је са МХ17? Према извештајима, 3 америчка сателита могла су да забележе ракетни удар на авион. Поред тога, информације би се могле добити од комерцијалних сателита или сателита у Немачкој, Француској и Јапану. Међутим, и с тако разноликим изворима, случај МХ17 се закомпликовао. Пре свега, разлог за то је била одлука Вашингтона да класификује своје сателитске податке, што је већ успорило процес истраге. У почетку је холандско тужилаштво тврдило да због повећане облачности истражитељи немају висококвалитетне снимке узлетања ракета, иако сада постоје радарски системи који превазилазе ову препреку, за разлику од оптичких. После се сазнало да је Вашингтон ипак доставио неке информације које би требало да помогну у утврђивању путање пројектила. Али и овде је било нијанси, јер је холандска обавештајна служба морала детаљно да се усагласи са САД око тога шта се тачно може користити у извештају а шта треба сакрити. Такав приступ је већ сумњив. На крају, извештај који је ЈИТ дистрибуирао тек маја 2018. године наводи се да је пројектил испаљен на авион могао бити испоручен из руске војне јединице стациониране у близини Курска.

Није тешко примијетити разлику у брзини спровођења истраге: један дан за случај ПС 752, и шест година за МХ17. И поента није у томе што Русија не признаје кривицу. Истражни тим није пружио стварне доказе, а намерно игнорисање Украјине као осумњиченог само показује пристрасност. Ако говоримо о улози Вашингтона у оба случаја, очигледно је да САД нису имале разлога да сакрију податке о паду украјинског авиона. Све је било једноставно, јасно и очигледно, па са објављивањем верзије нису оклевали. Код малезијског МХ17 је све потпуно другачије.

Али, као што смо рекли, чак и у иранској трагедији има веома тамних мрља. Да, Техеран се изјаснио кривим, што би вероватно требало да прекине истрагу. Међутим, није јасно зашто су украјинске међународне авиокомпаније уопште дозволиле узлетање? Сви су били свесни да су Иран и САД у том тренутку биле у непријављеном рату. Америчка Федерална управа за ваздухопловство забранила је летове изнад Ирана и Ирака, и то буквално до катастрофе у Техерану.

Још једно питање – колика је вероватноћа да ће ракета погоди урпаво авион Украјине, земље која је једна од највернијих америчком руководству, а да се у непосредној близини нађе особа са укљученом камером и забележи пад?

И на крају, зашто је Иран одуговлачио са признањем? Очигледно је да су власти земље од самог почетка знале прави разлог. Наравно, можете претпоставити да су у питању унутрашње размирице, али поставља се друго питање – зашто сте морали тако оштро да негирате верзију

ракетом? Управо то је био разлог протеста који су избили у Ирану, који су неповољни за локалне елите, али, изгледа, не за све. Од свега тога САД имају користи, поготово ако претпоставимо да тренутне протестне акције могу прерасти у пуч.,,

Извор: THE DURAN

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име