Давног 17. јула 1946. године, у Београду је погубљен Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом светском рату.
Био је најодликованији српски војсковођа у историји и вођа покрета отпора у Kраљевини Југославији, првог који се организовао у Европи окупираној од стране нациста. Ухапшен је од нове комунистичке власти по окончању Другог светског рата и после кратког суђења је осуђен на смрт стрељањем. Ни дан данас није познато где се налази гроб генерала Михаиловића.
Скупштина Државне заједнице Србије и Црне Горе усвојила је Закон о изједначавању четничког и партизанског покрета 2004. године. Две године касније, усвојен је Закон о рехабилитацији.
Суд у Београду рехабилитовао је Драгољуба Михаиловића 2015. године. Суд је утврдио да је суђење Михаиловићу 1946. године било „политичко и идеолошко“ и да су начињене озбиљне правне грешке. У одлуци донетој скоро 60 година касније, наводи се и да суђење није било правично, јер оптужени није имао адекватан контакт са адвокатима одбране нити право на жалбу.
Kако је говорио Дража два дана пред смрт:
„Све до мог хапшења веровао сам да ћу поново окупити око себе јаку војску. За прво време, на устанак, нисам помишљао, знајући да би био угушен у крви.
У Босни су нас непрестано нападали редом: партизани, усташе, муслимани, а у последње време Немци много ређе. Гоњени пред удруженим четвороструким непријатељем, гладни, голи, боси и ненаоружани, спотицали смо се и падали. Свуда успут из јама, у које смо упадали, чуло се и Богу тешко умирање. Иза нас на жбуњу, остајале су наше изгажене изгужване шајкаче, торбе-тканице, канице, плетене чарапе, рукавице, опанци и обојци. Биће ми лакше на небу, ако нова поколења упале најмање 20.000 свећа, борцима које сам изгубио док ме је Тито прогонио кроз Босну. Током овог суђења слободи сам се надао само у забораву. Моје садашње наде и молбе усмерене су искључиво ка небу” рекао је на суђењу у завршној речи армијски генерал Драгољуб Михаиловић, 15. јула 1946. у Београду, два дана пред смрт.
Михаиловић је у Други светски рат ушао као пуковник, а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, после капитулације 1941. на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941.
Бруталне одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци временом (током 43. и посебно 44.) одлучили да подрже Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито. Улазак Совјетских јединица у Србију у јесен 1944. означио је и коначни слом Михаиловићевог покрета. ОЗНА (Одељење заштите народа – политичка полиција) га је ухапсила 12. марта 1946.
Осуђен је с образложењем да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Председник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948. године.
ИЗВОР: srbijadanas
