У референдумском интервјуу за подгоричку „Побједу“ шеф црногорске дипломатије Срђан Дармановић, осврнуо се на актуелне односе Црне Горе и Србије, коментаришући изјаве српских министара Александра Вулина и Ивице Дачића.

Министар вањских послова се осврнуо и на евроатлантске интеграције Црне Горе, као и на четрнаестогодишњицу од референдума.

На изјаву министра Дачића да су „тензије у Црној Гори скоро довеле до братоубилачког рата Срба и Црногораца“, те да је „велика лаж“ да се Србија мијеша у унутрашње ствари наше државе, Дармановић је, између осталог изјавио и следеће:

„Црна Гора неће дозвољавати да се Србија, под плаштом наводне угрожености интереса Срба у Црној Гори, мијеша у унутрашње ствари наше државе. Врло је неодговорно кад се примјене епидемиолошких мјера, којима се чувају животи и здравље наших грађана, користе као јефтина, али нимало наивна платформа за распаљивање политичких страсти и стварање атмосфере напетости“, додајући да Срби у Црној Гори нису угрожени и да могу бити угрожени „само они који не поштују њен Устав и законе, њен грађански и мултиетнички карактер, њен демократски избор, само они који својим фанатизмом угрожавају права и слободе других“.

Дармановић је одбацио тврдње министра Вулина да је „Црна Гора извор нестабилности у региону“.

„Црна Гора се, иначе, у својој историји суочавала и борила са разним верзијама, формама и изведбама тога, у нашем региону, увијек империјалног и патерналистичког национализма – од начертанијевског преко карађорђевићевског и четничког, и у посљедњим деценијама од Милошевићевог, преко Коштуничиног до овог данашњег. Константа сваке од ових верзија је да му је Српска црква, са својим увријеженим антизападњаштвом и антилиберализмом, увијек давала духовну потпору и погонско гориво, не устежући се, кад треба, ни да стане у одбрану ратних злочина и злочинаца. Оваква реторика се, не једном, употребљавала као најава ширих, злокобних политичких пројеката и циљева, али може да послужи и за тривијалне и привремене користи, као нпр. за изборне потребе или за скретање пажње са актуелних политичких питања у сусједној држави“.

Дармановић је истакао и да је у Црној Гори примјетан руски утицај, иако су очекивали да ће након фамозног „државног удара“ односи Русије и Црне Горе  почети да се нормализују.

„Надали смо се да су из догађаја из октобра 2016. извучене одређене поуке и да су односи Црне Горе и Русије, уз дозу опрезности, корак по корак кренули нормалнијим током. Међутим, усвајањем Закона о слободи вјероисповијести и увјерења и правном положају вјерских заједница, јасно је препозната заинтересованост Москве за ово питање, и још једном се, послије извјесног затишја, потврђује континуитет неприхватљивог мијешања Русије у унутрашње ствари Црне Горе„, рекао је Дармановић.

На крају, он је изјавио да је Црна Гора чланством у НАТО постала безбједнија држава. С друге стране, питање европских интеграција Црне Горе је оцијенио позитивних, упркос негативним мишљењима Фридом хауса да демократија у Црној Гори није на задовољавајућем нивоу.

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име