Посланица Бундестага и чланица партије Левице (DIE LINKE), Жаклин Настић, недавно је дошла у центар пажње српских медија, када је са говорнице Бундестага, гласно и оштро критиковала незаинтересованост Немачке и Европске уније да се синхронизовано са Србијом супротставе ширењу корона вируса и Србији за то обезбеде адекватна средства и опрему.

Она председава парламентарном групом за односе Немачке и земаља Југоисточне Европе и иако једна од млађих ангажованих посланица у Бундестагу, бомбардовању Савезне Републике Југославије 1999. године и политичким последицама овог крвавог рата, активно се и континуирано супротставља још од дана када су НАТО авиони кренули са првим смртоносним товарима ка нашој земљи. Жаклин Настић говори о тадашњем и данашњем односу Немачке према Србији и истиче да би Берлин требало да повуче одлуку о признању самопроглашене независности Косова.

Навршава се 21 година од почетка НАТО бомбардовања против Савезне Републике Југославије. Шта је тим поводом ваша партија Левице (DIE LINKE, тадашњи ПДС) у то време предузела?

– Левица (DIE LINKE) се консеквентно залаже за миротворну политику и то само дипломатским средствима. С обзиром на нашу историју, ми одбацујемо сваку могућност да војно ангажовање крене из Немачке. Исто тако, 1999. били смо једина политичка снага у Бундестагу (Савезни парламент) која се успротивила учешћу Немачке у овом правно неутемељеном и неправедном рату против Савезне Републике Југославије. Тадашњи председник наше партије, Грегор Гизи, жестоко је окривио НАТО због напада на Југославију и због убијања толиког броја недужних цивила. Више пута састајао се са председником Слободаном Милошевићем, у тежњи да се издејствује мир у региону. ПДС (данашња DIE LINKE) учествовала је на бројним протестима против овог сулудог рата и настојала да шири истину о његовом бесмислу и неправедности.

Колико сте тада имали година и да ли сте већ у то време имали увид шта се дешава у земљама југоисточне Европе?

– Када је почело бомбардовање 24. 03. 1999. имала сам 19 година и учествовала сам у многим демонстрацијама организованим у Хамбургу. Тај трагични догађај је на мене тако утицао, да су се моји погледи на свет знатно политизовали. Манипулације министра иностраних послова Јошке Фишера и његове партије Зелених, као и свеобухватне медијске манипулације, имале су за циљ да дају легитимитет нападима НАТО алијансе и све ме је то јако погодило. Боравила сам више пута у Србији и пре и после бомбардовања. Срдачност и гостољубивост људи у Србији добро ми је позната и данас, као и тада, солидаришем се у њиховој тежњи за међународном правдом.

Како гледате на реакцију осталих политићких партија у то време?

– У Бундестагу је велика већина гласала за НАТО интервенцију, иако је до тада важио послератни императив да „више ни један рат не сме да крене са немачке територије“. Одлука Бундестага била је апсолутно катастрофална и тек од тада немачки војници се континуирано шаљу и у друге ратове широм света. Све партије, осим Левице (DIE LINKE, тада ПДС) изгласале су да Немачка учествује у овом кршењу међународног права и убијању недужних цивила. Од тада до данас, DIE LINKE је једина политићка снага у Бундестагу која се доследно залаже за мировну спољну политику, а посебно када је Србија у питању.

Какав је став Левице о судбини Косова?

– Нама у партији DIE LINKE је још тада било јасно: НАТО бомбе и кршење међународног права не воде миру него доприносе рату. DIE LINKE се и данас консеквентно залаже за поштовање међународног права. Одвајање Косова је брутално кршење овог права. Немачко признање Косова је неправни акт и велика грешка. Она треба што пре, кроз повлачење признања, да се коригује, и ја се у Бундестагу за то, стално и интензивно залажем. Недопустиво је што политику Косова воде осведочени ратни злочинци и њима је место иза решетака, а не у влади или парламенту. Србија је показала спремност за дијалог са Албанцима и заслужује подршку.

Да ли протерани Срби са Косова треба да добију неко обештећење?

– То је апсолутно неопходно. Немачка не сме да буде изузета од ове одговорности, ни морално, ни финансијски, ни правно. Она је учествовала у овом кршењу међународног права и стално је на страни ратних злочинаца који чине политичку елиту косовске власти. Настрадале нико не може вратити и не постоји утеха која би ублажила тугу за настрадалима. Пред лице правде морају се извести и ратни злочинци, али и они који су одлучивали да се крене у ратна разарања, у земљама учесницама НАТО агресије.

Уђите у политику
Број Срба у Немачкој се повећава, у Берлину су четврта нација досељеника по бројности (после Турака, Руса и Пољака). Да ли треба интензивније да буду укључени у политички живот у Немачкој, и на који начин?

– У оквиру Европске уније, најбројнија српска заједница је управо у Немачкој. Српкиње и Срби били су активни учесници у стварању „немачког привредног чуда“ током шездесетих година, иако су доживели многе патње од стране Немаца током Другог светског рата. Они дају данас важан допринос друштвеном, културном и политичком животу, што Немачку чини богатијом. За сваку похвалу би било њихово активније укључење у политику, а у нашој партији увек су добродошли. Ми се залажемо за социјалну политику у Немачкој и за пријатељске односе са Србијом.

Егоизам Европске уније
Сада је цео свет заокупљен борбом против корона вируса. Какве је грешке направила Немачка у спречавању ширења ове опаке болести и шта би влада требало да предузме?

– Главна грешка направљена је много раније, када је здравство приватизовано и комерцијализовано, па је на појаву пандемије остало неприпремљено, на шта је DIE LINKE годинама перманентно указивала. Сада су хитно неопходне инвестиције у здравствени систем, као и у санирање негативних финансијских последица, када су у питању запослени, популација која је у фази образовања, власници малих предузећа и поготово најсиромашнији слој друштва. Једно друштво је снажно и здраво онолико колико су то његови најсиромашнији припадници. Сва моја настојања усмерена су на апел Немачкој и Европској унији да пандемија само заједнички и уз потпуну међудржавну солидарност може да се савлада. Србија је годинама била под притиском да либерализује своју економију и отвори је за концерне ЕУ, као и да се економски дистанцира према Русији и Кини. Сада, у јеку корона кризе, препустити Србији да се сама сналази, без икакве помоћи и солидарности ЕУ непримерени је егоизам и профитерски бесмисао када су здравље и животи људи у питању. Изузетно је позитивно што су Кина и неке друге земље показале велику спремност да у овој ситуацији и другима помогну. Желим свим људима да ову пандемију што пре савладамо и будемо здрави!

ИЗВОРintermagazin

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име