Неколико дана уназад имамо више јавних иступа симулације патриоте, Млађана Ђорђевића.
Пре даље анализе овог намрштеног незадовољника, потребно је нагласити да је он кум Драгана Ђиласа, саветник Бориса Тадића, заменик директора Народне канцеларије председника Републике од 2004 до 2007 док је Драган Ђилас био њен директор а од 2007 док је Ђилас био на месту министра за инвестициони план, његов заменик, суоснивач Ђиласове фирме Дајрект медија (Direct media), итд. Ова блискост глоблистичким политичким опцијама које су биле на власти читаву деценију након петооктобарских промена, и садашња блискост са западњачком, те самим тим суштински анти-патриотском опозицијом, сугерише суштинску недоследност и контрадикторност Ђорђевића као политичког субјекта који себе сада жели да представи као родољуба. Или је можда у питању подвала како би се прикупио патриотски резервоар гласова од стране глобалистички оријентисаног Ђиласа и његових сателита… Ако се сложимо да је у питању подвала која се састоји у покушају маскирања глобалисте Ђорђевића у патриотско рухо, одговор би ишао у три смера…
Први је то да особа на неколико високих државних функција током режима Бориса Тадића који је био крајње глобалистичке, анти-националне и анти-конзервативне оријентације, по самој природи ствари не може бити родољуб и конзервативац. Ђорђевић међутим сада себе тако покушава да представи. Готово извесно је да се ради о својеврсном политичком лукавству Ђиласа и сателита. Наиме они, увидевши да са глобалистичком и про-западном политичком платформом у Србији не могу ништа урадити (како на изборима, тако и бојкотом), покушавају политички пробој инсталацијом себи блиског човека преобученог у родољубиво рухо и прикупи преко потребне гласове за Ђиласов ССП (узгред анти-националан, антиконзервативан и аутоколинијалан према Србији а у корист страног фактора).
Други смер анализе феномена Млађана Ђорђевића је то да Ђилас и остали архитекти политичког „пројекта Ђорђевић“ замишљају српско родољубље и конзервативизам као из Булајићевих филмова из времена социјализма. Ђорђевић и његов фантомски порет Ослобођење у свом политичком маркетингу себе представљају као будале које једу супу (или гулаш) у неком недефинисаном контексту и амбијенту са шајкачом на глави (објава на једној од друштвених мрежа), са запањујуће баналним и плитким политичким порукама (махом честитке о неком црвеном слову), драматичном одсуству било које политичке тезе и платформе. Карикатуралност јавног наступа Млађана Ђорђевића у суштини сугерише шовинизам и мржњу глобалиста који стоје иза „пројекта Ђорђевић“ (његовог кума Ђиласа) према свему српском, националном и конзервативном. Они очигледно сматрају да се посезање ка национално оријентисаном резервоару гласова састоји из слике четника из Булајићевих филмова и прављењем будале од себе. Срећом, српски конзервативни елемент је вишеструко озбиљнији од онога како га глобалисти и европејци замишљају. Сасвим извесно, превелик залогај за политички фалсификат „пројекта Ђорђевић“.
Трећи смер анализе „пројекта Ђорђевић“ је драматична неозбиљност његових обраћања . Млађан Ђорђевић сувише често барата нетачним и лажним подацима да би био узет за озбиљну јавну личност. Наведимо пар примера… Најкарикатуралнији је онај када је Ђорђевић објавио снимак на коме у Марићевој јарузи позива на некакав устанак понављајући речи Милоша Обреновића „Ево вас, ево опет мене…“ бркајући Орашац и Таково, не разумевајући разлику између Карађорђа и Милоша, то да су Први и Други српски устанак два историјска догађаја. Друга епизода која је изазвала буру смеха на друштвеним мрежама је Ђорђевићева изјава како је Доналд Трамп дао Србији по 1000 долара по глави становника али да су то власти проневериле. Трећа изјава је из рубрике Лични став листа Данас у којој коментаришући потписивање споразума између ДСС и ПОКС, за ПОКС каже како је то „фантомска странка“, очигледно не знајући да ПОКС има око 20 000 чланова са одборима широм Србије и освојених око 2,7% гласова на последњим изборима чиме се легитимисала као четврта политичка снага у Србији (иза СНС, СПС и СПАС).
Као закључак ове кратке анализе „пројекта Ђорђевић“, постављамо два питања – ако је аутентични родољуб, зашто га преносе сви глобалистички медиј, од Н1 до листа Данас? Друго питање је где му је била шајкача на глави када је власт ДС-а (чији је део био) уништавала оружје војске Србије, укидала обавезно служење војног рока а прве граничне постаје биле постављане на административном прелазу са КиМ
Шајкача
