О СРАМНОМ ЗАКОНУ О ХОМОСЕКСУАЛНИМ БРАКОВИМА

Веома је важна по идентитет Србије реакција свих нас на припремање срамног закона о истополним партнерствима. Овакав закон не произилази из српског историјског континуитета и идентитета већ је вештачки и готово насилно увезен из ЕУ. Наше власти Србију и Србе желе да сведу на својеврсне хомо нормативусе – оне чија се вредност своди на задовољавање наметнутих норми. Ми у таквом сценарију наше Владе, не постављамо себи своје норме, своје обичаје и свој идентитет, већ смо сведени на инфериорну расу која мора да задовољи цензоре из Брисела. Власт, са своје стране, задовољавајући Брисел слично проститутки, себи обезбеђује одређени профит. Колатерална штета овог замешетељства власти и Брисела су Срби, Србија и наша колективна будућност.

Битно је знати неколико података а потом и реаговати против нацрта овог закона.

1. Нацрт закона је отворен за коментаре и замерке Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог само до 20. фебруара 2021. (веома ужурбано се припрема). Ово Министарство води Гордана Чомић потврђени милитантни активиста против српског идентитета и наслеђа

2. Сам нацрт је прецртан закон Републике Хрватске – да ли Србија треба себи да дозволи да прецртава законе Хрватске и да ли је то добро по њу узевши у обзир историјске и политичке односе између наше две државе?

3. У комисији која ради на закону нема ни једног противника оваквог закона, а камоли да постоји бројчана уједначеност чланова комисије који су за и против. Дакле – јавни дијалог не постоји јер нацрт закона припремају истомишљеници који су сви за увођење оваквог закона. Шта је са демократским приступом и “јавним дијалогом” којег су пуна уста овој Влади?

4. Једини легитиман приступ би било расписивање референдума о оваквом закону око кога би се питало цело становништво Србије а не да мањина, као сада, остварује насиље над већином. Брисел у вези са оваквим евентуалним референдумом намеће правно неутемељену флоскулу да “основна људска права не могу бити предмет референдума”. Наш одговор Бриселу је то да један правни институт сам по себи (какав би био истополно партнерство) није и не може бити интерпретиран као основно људско право. Такав правни институт представља искључиво инструмент политичког и друштвеног насиља једне сексуалне мањине над већином.

Преузето са Фејсбук странице Монархистичког фронта кабинет ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име