Поштовани,

Обраћам вам се са иницијативом да се име Радоша Церовића, рођеног 1978. у Лесковцу, који је погинуо као херој са Кошара и војник 63. падобранске бригаде 28. јула 1998. године у борби против шиптарских терориста, додели стадиону у Лесковцу чија се изградња планира почетком 2021. године на темељима старог стадиона Дубочица, чији је првотимац овај лесковачки херој са Кошара био.

Поред тога што је буквално оставио своје срце на терену за Србију на Кошарама, Радош је исто тако остављао срце на терену играјући фудбал за лесковачки клуб Дубочица као њен првотимац. Пре две године у Лесковцу је одиграла меморијална утакмица у Радошеву част на старом стадиону Дубочица и то је први пут да Лесковац помене Радошево име на овакав начин. Иницијативе за доделу имена улице у његовом родном граду није било, ево већ 22 године од његове погибије. Ову почаст одали су му ветерани 63. падобранске бригаде из Ниша, којима се захваљујем у име Радошеве породице и пријатеља, на чију иницијативу је град Ниш дао име улици по лесковачком хероју Радошу Церовићу.

Неки не знају ни данас да је на култној фотографији Хероја са Кошара (први са десна на лево) чувени момак са марамом на глави, управо Радош Церовић. Остали момци су хвала Богу живи и здрави, једино је Лесковчанин Радош на овој фотографији онај који је отишао у легенду са својих непуних 20 година.

Сигурна сам да би се сваки град поносио оваквим јунаком.

Радош је био редовна војска у 63. падобранској бригади када се добровољно пријавио за одлазак на Косово 1998. године. Многи од нас нису ни знали да наша младост тада гине бранећи отаџбину. Морам да поновим да је Радош добровољно отишао са својим огромном патриотским срцем и падобранским поносом. Нису га мобилисали, нису насилно водили тамо где се часно гинуло да бисмо ми данас живели.

Дајући часно име Радоша Церовића будућем лесковачком стадиону чинимо много за нашу децу и нове нараштаје зато што Радош као сјајан фудбалер и студент ДИФ-а може и треба да служи као пример нашој деци. Не дозволећи да се заборави његово херојско дело, чувамо част и понос будућим поколењима јер ако не познајемо своју прошлост, не можемо имати ни будућност.

Сви учествујемо у писању историје, неко потписом, а неко животом.

Хвала свима унапред на потписаној петицији.

Слава хероју Радошу Церовићу Цери!

Марија Голубовић

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име