У куршумлијском селу Трпезе, археолози су пронашли темеље две цркве.
Једна је грађена између четвртог и петог века, а друга, средњовековна, подигнута је на темељима претходне цркве. Остаци монументалних грађевина указују на то да су ови крајеви некада били веома насељени и да је у околини било великих градова.
Према предању, кнез Лазар је овде приредио трпезу пре поласка у бој на Косово, по чему је село добило име. Смештено на самој административној линији са Косметом, у срцу Радан планине, село Трпезе некада је било погодно место за живот. Седамдесетих година овде је било 80 кућа, данас само 18 житеља.
– Свака је кућа имала по десет чланова. Било је деце, школа је радила. Кад сам ишао у школу, у њој су била 93 ђака – присећа се Радош Лучић.
– То мало што нас је остало, започели смо причу неку око цркве, пошто се о томе прича годинама, и од дедова смо чули да ту постоји, па смо решили да нешто урадимо за овај крај, да нешто обновимо, па се можда неко врати у ово село, никад се не зна – наводи Милан Лакићевић.
Прочитајте и:
ЧОЈСТВО И ЈУНАШТВО: Како је српски јунак поразио САМУРАЈА
А приче дедова о томе да је овај крај и у далекој прошлости био веома насељен и да су људи ту градили цркве биле су основане, јер су археолози, на иницијативу мештана, дошли до занимљивих открића.
– Овде смо открили средњовековну двојну цркву која има различите фазе градње, и коришћена је у исто време. Оно што јесте веома значајно је још један доказ живота у овим крајевима у средњовековном периоду – објашњава археолог Александар Алексић из Завода за заштиту споменика из Ниша.
– Имамо једну грандиозну грађевину, двојну цркву која је настала, да ли обе цркве у једном периоду, или се једна на другу наслонила, то још не можемо да потврдимо, пошто су ово тек почетна истраживања, али имамо изузетно карактеристичан објекат – каже архитекта конзерватор Миле Вељковић из Завода за заштиту споменика Ниш.
Истраживања показују да су се ови објекти користили у дужем периоду, а изазов за археологе у наставку ископавања је претпоставка да су се, у околини налазила већа насеља, на основу којих треба да открију ко је све настањивао ове крајеве.
– Пронађен је један новчић римске провенијенције, у слоју у којем је укопана црква, што у овом моменту указује да црква мора бити млађа од ИВ или В века и проналасци који су позно средњовековни – каже др Емина Зечевић, музејска саветница у београдском Народном музеју.
Истраживања финансира Министарство културе Републике Србије, уз подршку општине Куршумлија која жели да очува и обнови духовне светиње овог краја.
