„Чујем да питате за моје здравље и да сте тражили телефонски разговор са мном, али душмани овде то не дозвољавају. Нису дозволили ни мом пароху, оцу Ђури да ме посети, иако је долетео чак из Аустралије када је чуо да су ме зликовци стрпали у самицу.
Што се духовног здравља тиче, нема здравијег ни јачег од мене! Бројни Срби и пријатељи Срба, са свих континената, свакодневно се јављају, бодре ме и не дају ми ни за трен да се осетим заборављеним.

Немојте помислити да сам се предао у руке Богу, као што многи на дугим робијама раде, а многи тако и нађу спас. Нисам ништа више ни мање побожан него што сам био. Никада се не молим Богу за себе, јер ми је дао све што ми треба. Али, без вере и константне и истрајне подршке Српске православне цркве не бих овако лако издржао скоро деценију и по дуг нацистички монтирани процес. Без и једног проверљивог доказа! Све је било засновано на индивидуалним измишљеним оптужбама, за које се једино нуди „хрватска часна реч“.

А ја сам данас здравији, јачи, бржи и окретнији него што сам икада био. Годинама већ не пушим, а пушио сам пет кутија дневно, кафу сам свео на 2-3 недељно, а испијао сам по 20 на дан. До скоро сам радио три пута по сто склекова на дан. По савету лекара смањио сам на три пута шездесет. Трчим дневно 76 минута. Толико о мом духовном и физичком здрављу.

Иако ме већ десет месеци нацистички зликовци незаконито, без икаквог процеса или доказаног прекршаја, држе у изолацији, никада нисам био креативнији и вероватно да ме нису издвојили у изолацију не бих стигао да завршим књигу „Грехомрошења“. Један сам од малобројих Срба који се није школовао на српском језику, а написао је књигу на српском!
Питају ме да ли имам намеру да се „политички ангажујем“? Најкраћи одговор је – ДА.

Међутим, ја нисам верник и следбеник ни једне политичке идеологије, а поштујем само девет од десет божијих заповести и хришћанских начела. То је разлог зашто раније нисам прихватио понуде готово свих политичких фактора у држави. Нисам прихватио јер је свима њима најважнија била међусобна борба, а мање важни национални интереси и борба против декларисаних српских непријатеља. Надам се да су прошла та времена и радује ме да видим више мудрости него сујете код садашњег председника Србије. Улазим у политику не да бих „рушио власт“ нити да се грчевито борим против политичких неистомишљеника у Србији. Током мог „боравка“ у Хрватској дошао сам до страшног сазнања да је могуће да у држави коју је признао „цивилизовани свет“, која је постала саставни део ЕУ, влада и даље отворени нацистички прогон српског народа! По хрватским затворима већ годинама труну часне српске патриоте, грехом рођења! Лоцирао сам 63 случаја против Срба који се и површном провером морају сврстати у категорију „греха рађањем“ или дискриминаторског драконског кажњавања само зато јер су Срби.

Васиљковић се са тугом сећа прогона Срба из РСК у „Олуји“

 

Ја сам доказ дискриминације. У историји Лепоглаве никада ниједан, па ни најгори ратни злочинац хрватске националности, укључујући усташког војног викара Степинца, није остао у затвору дуже од две трећине казне. Ја, Србин, задржан сам да последњег дана. Сто одсто казне и то последњих десет месеци у незаконитој изолацији. Обећао сам овде Србима очевима, мужевима, браћи и синовима, да ћу затражити мандат у Скупштини Србије и да ћу бити њихов глас у Србији, да више неће бити игнорисани. Да ниједан невини Србин никада више не буде заборављен као што сам ја био.

Писмо из Вечерњих новости

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име