Подвиг за дивљење: За протеклих осам година, отац и син Светислав и Горан Манчић и запослени у њиховој радионици „Манчић гранит“, изградили су 20 мобилних цркава.
У радионици „Манчић гранит“ у Нишу до укидања ванредног стања довршиће радове на изради четири мобилне цркве, а једну коју су раније завршили отпремиће у село код Смедеревске Паланке чији су становници желели да надомак својих кућа имају место где ће се молити Богу и палити свеће.
Прва мобилна црква из њихове радионице постављена је у селу Краставчу, надомак Гаџиног Хана, а потом су их куповали људи из најразличитијих делова земље и може се видети на Дивчибарама, Маљену, код Рашке, Власотинца.
Светислав Манчић (68) казао је да су мобилне цркве посебно погодне за села са малим бројем становника, болнице, затворе, старачке домове.
– Старијим људма који не могу да оду до месних цркава добро дође да имају близини једну овакву цркву, да могу да оду се помоле, када за то осете потребу – рекао је Манчић.
Мобилне цркве Манчићи праве од челика, камена и гранита. Имају око 15 квадрата, високе су 4,5 метара, тешке до осам тона и комплетно опремљене – имају звоник, иконе, мозаик.
Имају и противгромовну конструкцију и подно грејање које може да се програмира три месеца унапред. На поду се налази мозаик састављен од око 800 делића камена.
– Све је у цркви урађено по црквеним канонима тако да се могу обављати сва богослужења и обреди, укључујући и венчања. У њима има места за 15 до 20 особа – рекао је Манчић.
За изградњу једне мобилне цркве потребна су два и по до три месеца, а највише времена захтева иконопис.
– Ангажујемо уметника који по захтеву купаца осликава цркве и централно место даје оном свецу коме је црква намењена – казао је Манчић.
Прочитајте и:
Мобилне цркве транспортују се уз помоћ виљушкара и камиона, а након што стигну до одредишта потребно је свега један сат да буду постављене и да свештеник крене са службом.
Цена једне мобилне цркве, додао је Манчић, не премашује вредност аутомобила ниже класе, а купци су углавном добростојећи људи који желе да донирају верски објекат свом селу.
– Задовољан сам интересовањем и бројем продатих цркава. То је и моја основна жеља била када сам кренуо са тим послом, да што већем броју верника приближим цркву, да могу, када осете потребу да оду и да се помоле богу – изјавио је Манчић.
Манчић је градјевином и обрадом камена почео да се бави по завршетку основне школе и своју радњу има од 21. године, а идеју да гради мобилне цркве добио је након што је дуго радио на Косову и Мехоији.
– Када је почео рат многи људи у српским енклавама остали су без могућности да оду до цркава. Помислио сам да би било добро када би у својим селима имали цркву, а како у селима нема много људи то не би морао да буде велики објекат – рекао је Манчић.
Он је казао да је мобилну цркву сам пројектовао и да се изградњом таквих објеката не бави више нико у региону.
