Деценијама су разни функционери из Приштине тврдили да се око православног храма у Приштини налази масовна гробница, на којој су Срби побили и закопали на тела хиљада Албанаца током рата 1999. године.
Ипак, како сазнајемо, ово је само био изговор како би се кренуло у рушење храма који је већ дуги низ година трн у око Албанцима на Косову.
– Ископавања су почела и шта? Ништа? Нису нашли ниједно, једино тело, чак ни остатке животиња. Значи да се радило о лажима Албанаца. Све је то урађено како би се срушио храм – објашњава наш извор из Приштине.
Према његовим речима, пошто нису нађена тела око храма, сад ће кренути прича да су људи закопани испод цркве, а све како би било наређено откопавања, а самим тим и рушење храма који је у власништву СПЦ.
_1000x0.jpg)
Било како било, остаће чињеница која каже да приликом ископавања које је почело у кругу приштинског Универзитета по налогу косовског специјалног тужилаштва нису пронађени посмртни остаци Албанаца.
Ово је потврдила Комисија за нестала лица у Приштини.
Ископавање које се врши због сумње да тамо наводно постоји масовна гробница са телима Албанаца убијених током сукоба на КиМ, биће настављено преноси Косово онлине.
Ове две локације су већ биле претраживане, због тврдњи сведока из оближњих зграда да су видели закопавање посмртних остатака, али ни тада ништа није пронадјено.
На Косову се као нестало води још 1.647 лица, припадника свих националних заједница.
Колико овај храм боли Албанце најбоље доказује и идеја да се он претвори у тзв музеј геноцида.
Оваква идеја потекла је од многобројних политичких странака у Приштини, али и од приштинских студената.
Председник студентске организације Универзитета у Приштини „Студентска демокрација“, Меџит Рамуса затражио је да се такозвани „музеј геноцида“ који треба да се формира лоцира у православном саборном храму Христа Спаса, која се налази у кампусу Универзитета „Хасан Приштина“ у Приштини.
Представници студената УП су и пре три године изашли са овим предлогом али он није наишао на подршку институција такозваног „Косова“ и Приштине.
са овим предлогом али он није наишао на подршку институција такозваног „Косова“ и Приштине.
Иначе, саборни храм Христа Спаса у Приштини недовршена је Српска православна црква која је са градњом почела 1995. године.
– Модел ће бити музеј холокауста у Јерусалиму, Јад Вашем или Центар Симон Визентал – казао је Весељи, додајући да је локација приступачна свима пре свега зато што је у центру Приштине.
Управо ове речи покренуле су идеје код многих екстремних странака да се на месту светиње за Србе направи овај музеј, како би према речима из студентске организације Универзитета у Приштини „Студентска демокрација“ био задат ударац Србима који ће дуго памтити.
Изградња која је требала бити завршена 1999. на кампусу Универзитета у Приштини, прекинута је због рата на Косову и Метохији.
Изградњу храма није прихватило муслиманско становништво на Космету, док будућност храма остаје неизвесна. Власништво над храмом и земљиштем на којем се простире, налази се у спору између садашњег Универзитета у Приштини и Српске православне цркве.
Колико овај храм смета Албанаца у Приштини најбоље показује и чињеница да је често био на удару екстремних група на Косову.
Подсетимо храм је од 1999. године био много пута оскрнављен и вандализован.
Током 2016. црква је запаљена и претворена у јавни тоалет и сметлиште. Исте године, Универзитет у Приштини четири године заредом кроз судски поступак није успео да преузме власништво над земљиштем на којем је црква изграђена.
Косовски апелациони суд одобрио је права на власништво над земљиштем на основу цркве Српској православној цркви, међутим Универзитет у Приштини и даље блокира покушаје да се црква обнови.
Читаву идеја о претварању храма у „музеј геноцида“ покренута је након изјаве тзв Господара Косова Кадрија Весељија који је нагласио да ће се музеј изградити у знак сећања на жртве почињених злочина и да ће служити као центар за документацију ратних чињеница, али и као међународни центар за истраживања.
– Музеј ће такође имати образовани карактер за будуће генерације, а у циљу колективног националног сећања, али и проактивну улогу у припреми оптужница са ратне злочинце – рекао је он.
