Неизвесна судбина Љубише Маниташевића о чијем изручењу одлучује Мађарска.
МАЂАРСКО правосуђе одлучиће 22. новембра да ли ће изручити Приштини Љубишу Маниташевића (49), српског држављанина пореклом с Космета. Он је ухапшен 28. септембра, на прелазу Роске, на путу из Цириха за Београд, по црвеној Интерполовој потерници, а на захтев Унмика. На душу му се ставља убиство у покушају у Ораховцу 1999. године. У решавање овог случаја укључили су се и српско правосуђе и МУП.
Прочитајте и:
Епархија згрожена спотом Албанке у Цркви Светог Николе: Разматрамо тужбу
Љубиша је 28. јуна 1999. кренуо са нашим братом од стрица и његовом женом возилом холандских војника Кфора из Велике Хоче у болницу у Ораховцу – каже његов брат Никола Маниташевић. – Снаја је била трудна, а добила је зубобољу. У ораховачкој болници су јој дали ињекцију и рекли брату да набави још једну.
Он наводи да је Љубиша пошао ка апотеци ван круга болнице, без пратње. Сумња да је лекар обавестио терористе. Испред апотеке чекала су га четворица припадника ОВК, а иза њих кола са аутоматским оружјем. Почели су да га вуку. Из пиштоља који је носио са собом у самоодбрани је опалио најпре у ваздух, а пошто није успео да растера нападаче, пуцао је поново. Једног нападача је ранио у раме, а другог у стомак. Тек тада су се разбежали.
Брат се одмах предао припадницима Кфора. У притвору, у Призрену, провео је 67 дана. Био је пресрећан не само зато што је спасао живу главу, већ и зато што никог није убио. Да јесте, Љубиша не би могао да живи с тим – прича Никола.
Убрзо је пуштен да се брани са слободе, а прошао је све безбедносне провере Кфора и преселио се у Србију. Пре шест година одселио се у Швајцарску, нашао посао, оженио се. Несметано је путовао за Србију, јер није знао да је против њега подигнута оптужница.
Прочитајте и:
СПРЕМЕ СЕ УДАР: АЛБАНСКИ ВЕТЕРАНИ ОРГАНИЗУЈУ ПРОТЕСТ НА ЈУГУ СРБИЈЕ
Како објашњава његов брат, тек после хапшења су сазнали да је оптужница подигнута још 2015, а да је потерница расписана у мају ове године.
Успео сам да га посетим једном, у притвору, у Будимпешти. Нисмо смели да му дамо ни одећу, ни паре, већ смо одело морали да шаљемо из Србије, а паре да уплатимо на рачун адвоката ког смо тамо ангажовали, да му их он проследи. Био сам шокиран његовим стањем – трзао је главом, смршао, а жалио се и на психичко малтретирање – прича Никола.
У покушају да анимира српске власти да се укључе у случај и спрече изручење његовог брата Приштини, чак је једног дана блокирао колима део Улице кнеза Милоша. Написао је стотине писама и дописа, обраћао се председнику Републике, ишао у БИА. Успео је да га прими министар полиције Небојша Стефановић. Каже, највише му је помогао начелник београдске полиције Милан Станић. Ипак, време када ће мађарски суд одлучивати о Лубишиној судбини је близу.
Ако га изруче на Космет, бојим се за његову безбедност. Сигуран сам да неће имати фер суђење. Немам ништа против тога да му суди наша држава, ако је крив – каже Никола, и најављује протест испред мађарске амбасаде.
