У Лазаревцу је 1922. забележен најјачи земљотрес.
Суботица је дефинитивно (бар за сада) најбезбедније подручје у Србији када су у питању земљотреси, јер у последњих 100 и више година није регистрован баш ниједан епицентар потреса. Али, заблуда је да у Војводини не тресе…
У историји су забележени земљотреси магнитуде (5), па и веће – у Новом Саду, Ковачици, околини Вршца…

Прочитајте и:

ВИДЕО: Град пун застава Албаније, а када је СРПКИЊА огрнула тробојку прошла је кроз пакао

Ипак, као што се види на овој мапи која показује географске локације епицентара, убедљиво највише потреса у Србији погађа Шумадију.

Један од најјачих забележених земљотреса код нас десио се на територији данашњег Београда, у Лазаревцу 1922. године, а када су у питању они мањи, које примете само „осетљиве особе“, било их је и са епицентрима усред Новог Београда или на Палилули.

Земљотрес у Лазаревцу догодио се 24. марта 1922. године и имао је магнитуду (5.7). Након њега, пет година касније Рудник је потресао земљотрес магнитуде (5.9).

Два јача земљотреса потресла су Мионицу 1998. године (магнитуда 5.5) и 1999. године (5.4).

На подручју Свилајнца и Деспотовца јаки земљотреси забележени су још крајем 19. века, а тло је у последње време поново постало немирно, па је тако 2002. код Деспотовца био земљотрес магнитуде (4.4), а свега четири године касније и још један магнитуде (4.1), док је 1999. један магнитуде (4.0) забележен ближе Свилајнцу.

Прочитајте и:

ПРЕМИНУЛА ЛЕГЕНДА: Памтићемо га по чувеном снимку пада Карле дел Понте (ВИДЕ0)

У околини Ђердапа јачи земљотреси нису забележени од 19. века, али се 1991. догодио један земљотрес са румунске стране који је имао магнитуду (5.6). Исте године тресао се и Вршац од земљотреса магнитуде (5.1) код Пландишта и (5.5) чији епицентар је био недалеко одатле, али на румунској страни.

Занимљиво је да се тресла и Ковачица и то 1901. године када је погођена земљотресом магнитуде (5), док је код Ковиља (Нови Сад) јачи земљотрес забележен још у 18. веку, а његова мгнитуда је била (5.5). Кад смо већ у равници, и у Осијеку је забележен потрес магнитуде (5.2) давне 1922. године.

Сомбор, Кањижа и Бечеј такође су се тресли у првој четвртини 20. века, док на подручју Суботице и Бачке Тополе није забележен још ниједан потрес.

Те 1999. годионе тресла се и околонина Рековца, где се догодио земљотрес магнитуде (5.2).

Једна од најтруснијих зона у Србији јесте Копаоник. Земљотреси магнитуде (5.3) и чак (5.9) потресли су источне падине ове планине 1980. године, а четири године касније забележен је потрес магнитуде (5.1). Било је још много слабијих потреса, а сви они углавном су били на територији Бруса.

Трусно је и подручје Косова и Метохије, нарочито околина Гњилана према Бујанивцу. Тамо је 2002. године забележен земљотрес магнитуде (5.7).

У околини Димитровграда, са бугарске стране, догодио се 1904. веома јак земљотрес, магнитуде (6.5) што је већа вредност и од оне која је забележена у Скопљу 1963. (магнитуда 6.1).

Земљотрес у Краљеву
На овој интерактивној мапи није црвеном бојом означен земљотрес у Краљеву 2010. године, који је био један од најразорнијих потреса у Србији у последњих неколико деценија. Нјегова магнитуда била је 5.4. То се у земљама које имају развијену инфраструктуру и грађевине прилагођене трусним подручјима, ипак, не сматра јаким земљотресом, док је за услове Србије реч о снажном потресу.

У овом земљотресу стадале су две особе у породичној кући, а бројне зграде у Краљеву су оштећене.

Осетни земљотреси у околини Краљева регистровани су и осамдесетих година.

Како су објаснили у Републичком сеизмолошком заводу, епицентар главног земљотреса грешком није означен, а налази се „приближно у центру серије приказаних накнадних земљотреса (најмањи кругови)“. Иначе, овај земљотрес означен је на другој мапи епицентара земљотреса у Србији (ПДФ).

Историјски земљотреси
Момент магнитуда (Мw) какву данас користимо у мерењу ових појава, раније се није користила, па се, тако, за земљотрес у Лазаревцу из 1922. године спомиње и магнитуда преко 6, док је на интерактивној мапи она, ипак, нешто мања.

– Историјски земљотреси нпр. на подручјима Свилајнца 1893 године, Лазаревца 1922 године, Рудника 1927 године, итд. су реитерпретирани на основу површине простирања и карактеристика њихових последица. Установљено је да је земљотрес 1927. године имао вишу магнитуду (5.9), али исти интензитет (ВИИИ) као земљотреси 1922. и 1893. године – објаснили су у Завод

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име