Разговор са Братиславом Живковићем херојем Новорусије и новим борцем Монархистичког фронта

Интервју са Братиславом Живковићем „Знам да ми Срби волимо да кренемо за оним владаром, принцем, краљем, војводом који не очекује да други ураде нешто за њега, већ сами стану испред тог народа и поведу га у будућност“

Поштовани господине Живковићу, велика нам је част што сте нашли довољно времена да дате интервју за портал Шајкача. Ратни командант са искуством не само из ратова у којима је Србија учествовала, већ и са искуством у кампањама које је братска Русија водила Вас одређује као борца са прве линије фронта читавог православног света.

Како се осећате као особа која, самим тим што се као добровољац ангажовала чим је почела руска кампања на Криму, јесте херој?

Прочитајте и:

Хвала на лепим речима, многи ме у Србији, а још више у Русији сматрају херојем, мада сам себе не видим баш тако. Ваљда зато што је све то за мене још увек свеже, још увек сам у Новорусији, дружим се са не мање јунацима и командирима тих сукоба, који на жалост још увек трају.  И сада када смо ми скупа ми заиста не мислимо и не говоримо о томе. Али могу да кажем да ме, нарочито у Русији, веома поштују и да су ми фактички сва врата отворена.

Вама је додељено неколико одликовања због вашег учешћа у руским кампањама. Да ли можете да нам дате пар података о томе? Како вас посматрају у братској Русији и у ЛДНР?

То су углавном највиша одликовања Руског министарства одбране, Републике Крим, града Севастопоља и Луганске Народне Републике. Поред тога ту су награде, повеље и медаље козака, ратних ветерана Русије из Авганистана и Чеченије, затим моје браће руских падобранаца и тако … има ту много тога. Само морам да додам да се свака награда, медаља мора да има свој број, своју књижицу у којој је уписано од кога је дата, зашто је дата, печат и потпис одговорног лица. И ја то морам са собом да носим, јер у случају да ме заустави одговорно лице и затражи књижицу за медаљу Руског министарства одбране ја морам да је покажем иначе могу да сносим велике последице. Тако да свако може да купи медаље по радњама, али веома ризикује ако их носи. Све моје награде и књижице о њима су јавне и доступне на интернету.

Како вас посматрају у отаџбини?

У Србији ја немам никаквих проблема са народом. Сви који прате ситуацију сматрају ме човеком који је осветлио образ србског народа у Русији. Али са БИА имам великих проблема. Они, по наређењу својих налогодаваца, мене гледају као непријатеља „Србије на европском путу“ и политике помирења са суседима. Управо због те политике „помирења“ са суседима мени је забрањен улаз у све суседне земље. Да ту су велики проблеми…

Каква је тренутна ситуација на истоку Украјине, из војног и политичког угла?

Из војног угла ситуација је стабилна, морал на високом нивоу и ту нема проблема, Украјинцима нека „Олуја“ и слични блиц-кригови неће моћи да прођу. А с политичког аспекта ситуација у Новорусији служи Европи, Америци и НАТО-у да се врши притисак на Русију. Верујте, тамо би рат могао да се заврши за пар дана и постигне коначни договор, али би онда изгубили последњи адут за притисак на Русију.

На који начин у неколико речи опажате тренутно стање у контексту угрожености нашег народа како На КиМ, тако и у Црној Гори и Републици Српској?

Сада је последњи моменат да се зада завршни ударац на српски народ од кога после нема опоравка. Срби у Северној Македонији, Албанији, Румунији, Хрватској, Бугарској па и добрим делом на Косову и Метохији су практично уништени. Остаје још Црна Гора и Република Српска и да се тиме реши питање „Срба“ на Балкану. Ми морамо бити свесни историјске чињенице да Срби као народ нису имали никада савазнике у окружењу (част појединцима) и да су нас сви нападали највише због тога што су нас се плашили. И ниједан од оних који кренули на нас није желао да нас просто покори, већ да нас уништи. Ништа се није ни данас променило на том плану. Расрбљују нас, отимају нам цркве, земљу, симболе, историју, јунаке…

Која је по вама најмудрија геополитичка и геостратешка оријентација Србије и због чега?

Геополитика нас је определила кроз историју, војна неутралност и орјентација ка извозу и сарадњи пре свега са Евроазијским економским савезом, наравно не подцењујући и трговину са ЕУ. Али, наметање закона ЕУ нама, у тренутку када Србија није чланица ЕУ, је заиста штетно по нас. А лично мислим да нама и није место у ЕУ какву данас видимо а нарочито у ЕУ коју сада праве.
Геостратегија је огромно питање које се у Србији своди само на профитни капитал а никаквих планова и стратегије државе ка ренталном капиталу не постоји што је огромна грешка. Без ренталног капитала не може да постоји реална и пре свега стабилна економија једне државе.

Што се државног уређења у Србији тиче, који облик владавине је најмудрији за Србију? Да ли је то република или монархија?

Наш народ је такав да је монархија, она парламентарна најбоље решење за нас. Узмимо то на пример са економског аспекта, апарат монархије је 30 пута јефтинији од апарата републике. Узмимо то са верског аспекта из Светог Писма –  Бог је „дозволио“ Јеврејима да изаберу себи цара и тиме благословио монархију као државно уређење а не републику или грчку демократију, а владар је Божији помазаник. Са геополитичке позиције Српска краљевина би постала део породице европских монархија што би нам истог момента подигло углед у свету, боље економске и политичке везе …

Да ли бисте имали неки коментар у вези са учешћем породице Карађорђевић у друштвеним питањима у отаџбини?

Сматрам да су много мало укључени, нарочито Принц Александар II који поред великих хуманитарних акција којим помаже српском народу фактички остаје незаинтересован за основна животна питања нас Срба. Зашто је то тако ја не знам, али знам да ми Срби волимо да кренемо за оним владаром, принцем, краљем, војводом који не очекује да други ураде нешто за њега, већ сами стану испред тог народа и поведу га у будућност. Надам се да ће се ускоро појавити један такав Карађорђевић, а како ми се чини најближи тој мојој жељи је Принц Владимир Карађорђевић.

Да ли сматрате да традиција и суверенизам представљају перспективна политичка полазишта у ово време кад либерализам и западна, атлантистичка цивилизација са својим концептом глобализма доживљавају колапс?

Управо традиција и суверенизам (у унутрашњој политици Србије)  су оно што ће се и највише ценити од растућих политичких и економских центра моћи већ и данас када свет више није униполаран. Ми морамо остати верни својој традицији, култури и историји ако желимо да будемо видљиви новом политичком поретку у свету. И ту, тада, као такви можемо учествовати у креирању глобалне политике са нашим савезницима.

Извор: Шајкача