Више од милион објеката у нашој земљи нема сеизмолошку заштиту и не би издржало трусове јаче од шест степени по Рихтеровој скали, упозоравају грађевински стручњаци.
Преко милион објеката у Србији нема сеизмолошку заштиту и не би издржало земљотрес јачи од шест степени по Рихтеровој скали, а најугроженији су централна и јужна Србија, али и стари делови Београда, упозоравају грађевински стручњаци.
Прочитајте и:
ВИДЕО: ПСОВАЛИ ЈОЈ МАЈКУ СРПСКУ И ПАЛИЛИ КОСУ! Нападнута девојка (24) у Пироту!
Они кажу да посебну опасност представљају рурални објекти и дивља градња, који се и услед много мањег земљотреса од оног који је у уторак погодио Албанију могу срушити као кула од карата и угрозити безбедност људи.
– Након разорног земљотреса у Скопљу 1963. године, у нашој земљи су почели да се зидају објекти који имају сеизмолошку заштиту. Осамдесетих година су стандарди додатно подигнути, те зграде које су зидане након тога могу издржати земљотрес до седам степени по Рихтеру.
Међутим, све зграде које су зидане пре, као и непрописно надзидани и дивљи објекти представљају потенцијалну опасност. Велики проблем су и куће и помоћни објекти у селима, јер су многи суграђани гледали како да што јефтиније прођу, заобилазећи прописе. Процењује се да у Србији има преко милион таквих небезбедних објеката – објашњава за Курир Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.
Родић каже да посебна опасност од обрушавања прети на Копаонику и у Горњем Милановцу, Краљеву, Ваљеву, Прешеву, Врању, али и деловима Београда… – Нови Београд је генерално много безбеднији од старих делова града, које би могао да обруши и земљотрес јачине око 5,2 степена по Рихтеру. Приликом обрушавања те грађевине би могле да угрозе и околне зграде. Не дај боже да престоницу задеси неки такав земљотрес – додаје Родић, који подсећа да само Београду прети око 2.000 клизишта, која би могао да активира и земљотрес који није разорне моћи.
Подсетимо, цео Балкан тресао се у уторак рано ујутру, кад је снажан земљотрес јачине 6,4 степена погодио Албанију, одневши око 30 живота. Серија земљотреса, од којих је најјачи био 5,2 степена по Рихтеру, потресла је и БиХ. Ово подрхтавање тла осетило се и у Србији.
Доктор Милан Глишић, професор на Катедри за статику конструкције на Архитектонском факултету у Београду, каже да је разлог што је у Албанији толико срушених објеката тај што ти објекти нису добро грађени или пројектовани. – Србија у последњих 10 година има добре прописе о планирању и изградњи, али је питање да ли има оних који покушавају да их заобиђу. У интересу је свих нас да се поштују прописи и да се врши контрола безбедности објекта – каже Глишић.
