Растућа напетост у Црној Гори због спорног Закона о слободи вероисповести, која је кулминирала прекречавањем тробојки и хапшењима, поново је оживела на друштвеним мрежама помало заборављену песму краља Николе, својевремено названу Српска Марсељеза.
Желећи да подсете на стихове које је краљ Никола И Петровић 1867. године посветио борби српског народа за ослобођење од Турака, некадашња „народна химна“ Краљевине Црне Горе, све се чешће шерује по друштвеним мрежама.
Прочитајте и:
„Нема предаје“: Мајка Милана Кнежевића на слободи, послала снажну поруку
Она је, како многи од њих истичу, и одговор онима који их данас због учешћа у литијама за одбрану светиња СПЦ, називају „рушитељима државе Црне Горе“.
Мелодију за ову химну компоновао је Фрањо Вимер, цетињски капелник чешке националности, по узору на једну пјесму о Гарибалдију. Према неким историјским записима, постоји тврдња да прави аутор текста ове песме заправо Марко Миљанов, али је приписана краљу.
ОНАМО, ‘НАМО
Онамо, ‘намо, за брда она,
Говоре да је разорен двор
Мојега дара; онамо, веле,
Био је негда јуначки збор.
Онамо, ‘намо! да виђу Призрен!
Та то је моје – дома ћу доћ’!
Старина мила тамо ме зове,
Ту морам једном оружан поћ’.
Онамо, ‘намо – са развалина
Дворова царских врагу ћу рећ’:
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
Зајам ти морам враћати већ!“
Онамо, ‘намо, за брда она,
Казују да је зелени гај
Под ким се дижу Дечани свети,
Молитва у њих присваја рај.
Онамо, ‘намо! за брда она,
Гдје небо плави савија свод,
На српска поља, на поља бојна,
Онамо, браћо, спремајмо ход!
Онамо, ‘намо, за брда она,
Погажен коњ’ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо! у помоћ, синци!
Светит’ ме старца свет ви је дуг!“
Онамо, ‘намо! – сабљи за стара
Негова ребра да тупим рез
По турским ребрим’: да б’једној раји
Нјом истом с руку рас јецам вез.
Онамо, ‘намо!, за брда она,
Милошев, кажу, пребива гроб!…
Онамо!… Покој добићу души
Кад Србин више не буде роб
