Ситуација са Kосовом и Метохијом се доласком нове администрације у Америци сада загрева
Бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић изјавио је да је спекулација да ће представник Русије присуствовати састанку делегације Београда и Приштине у Паризу, о чему говоре поједини албански медији, највероватније произашла из раније иницијативе француског председника Емануела Макрона за састанак поводом Kосова и Метохије.
Мислим да је тада било планирано да (самозвани) председник (тзв.) Kосова и председник Србије Александар Вучић буду тамо, али тај састанак није одржан, тако да је то могуће произвело спекулацију да би и Руси тамо могли да буду позвани. Макрон је у то доба био нешто ближи у контактима са Русима него што је сада, али не верујем да је тренутак био зрео да се Русија укључи – рекао је Јовановић.
Он је указао да је став Русије принципијелан, и они подржавају дијалог и све оно на шта Србија буде пристала.
Прочитајте и:
Сећање Власте Велисављевића: Ево како је изгледало бомбардовање у Београду 1941. године
Али, они истовремено, и паралелно с тим, наглашавају и значај и вредност Резолуције 1244 која Русији и Kини обезбеђује коначну реч у Савету безбедности. Верујем да то није случајно и да је то нека врста задржавања неких размишљања у Србији да би тај будући компромис могао да буде и нешто што је и мање од Резолуције 1244 – указао је Јовановић.
Према његовим речима, ситуација са Kосовом и Метохијом се доласком нове администрације у Америци сада загрева, посебно са првим најавним знацима да би САД овог пута биле још енергичније у покушају наметања свршених чињеница у јужној српској покрајини, пре свега Србији, а онда и члановима Савета безбедности.
Питање је само колико би таква политичка офанзива могла да наиђе на одговарајући пријем у Србији, што је тешко веровати, а још мање да би то могло да уклони кључну препреку у Савету безбедности, да Kина и Русија прихвате свршени чин – каже Јовановић.
Некадашњи дипломата сматра да предстоји непредвидљива политичка будућност у краћем и средњем року с још мање предвидивим последицама.
Не предвиђам да би било какве промене у коначном циљу могле да се остваре у текућој и предстојећој политичкој активности Запада према нама у односу на Kосово (и Метохију). То би могла да буде нека врста увода иза кога би могли да наступе прави преговори, који би означавали и крај максималног очекивања Америке у вези са Kосовом (и Метохијом) и почетак враћања теме Kосова (и Метохије) у реалне оквире. Да се каже да експеримент са претварањем једне националне мањине у државу не функционише, да није успео и да треба да се вратимо реалнијим, принципијелнијим и прихватљивијим решењима и за међународну заједницу и за Србију – закључио је Јовановић.
