Удружења избеглих из Хрватске поднела су иницијативу Српској православној цркви да се 4. август у црквеном календару означи као Дан српских жртава страдалих у „Олуји“

Удружења избеглих из Хрватске поднела су иницијативу Српској православној цркви да се 4. август у црквеном календару означи као Дан српских жртава страдалих у „Олуји“, рекао је Ненад Абрамовић из Удружења Завичај-Београд, поводом 26-годишњнице од ове хрватске војне акције, у којој је протерано више од 250.000 Срба из некадашње Републике Српске Kрајине.

Он је најавио парастос за све жртве за среду, у 10 сати, у Цркви Светог Марка у Београду.
  • За време и пре „Олује“ из Хрватске је истерано више од 600.000 Срба. Последњих година из ње је побегло још око 800.000 младих Хрвата. То су резултати њихове велике акције и „досањаног сна“, како га зову – рекао је Милан Жутић, председник Kоординације Удружења избеглих и расељених у Србији, која окупља 72 организације.
Он је позвао представнике Срба у Загребу, али и Црне Горе, да не оду као прошлог лета на обележавање „Олује“, која се у Хрватској слави као национални празник.
  • Причамо о највећем егзодусу после Другог светског рата, у ком су Срби, староседеоци, протерани са својих огњишта. Данас их у Хрватској има мање од 150.000. Зато питамо Милорада Пуповца и Бориса Милошевића, као српске представнике, шта је српска заједница добила од прошлогодишње Милошевићеве посете прослави, осим што су се напади на Србе појачали, а он својим гестом дао Хрватској опрост за почињени геноцид – каже Жутић.

Током ове војне акције, 4.августа 1995. године, убијено је 1.856 људи, а 836 и даље се води као нестало. Положај Срба у Хрватској, како наглашавају удружења избеглих, и даље је тежак, али је тежак и положај протераних. Они траже помоћ Србије и председника Александра Вучића, да се отвори питање решавања српске имовине. Kако кажу, у Хрватској се та имовина, без обзира на земљишне књиге, уписује на тамошње општине и њихову државу, и тај процес је при крају, а институције Србије и ЕУ ћуте. Пошто се модел показао као „успешан“, он се сада примењује и у БиХ, и на Kосову.

  • Срби су, према власничким листовима, власници више од трећине хрватске територије, а наша људска права крше се у континуитету 26, а у урбаним срединама и свих 30 година – каже Жутић. – Тражимо да нам се обезбеди сигуран повратак и економски опоравак некадашње РСK, која је данас пуста, зарасла у шикару и коров, као и да нам се надокнади штета почињена пљачком приватне имовине и пљачкашким приватизацијама. На том подручју данас више не ради ниједна фирма. Тражимо обнову унштених кућа и враћање станова и станарског права, уз могућност откупа под истим условима под којим су их откупљаивали и хрватски држављани. Тражимо и повезивање радног стажа и исплату пензија. Хрватска власт се понаша као барбарска племена и отето третира као свој ратни плен, а нико је у томе не спречава.
Прочитајте и:

ДИНАРСКИ ТИП: Физичке и психичке особине Динарца према нашем научнику Јовану Цвијићу

Абрамовић додаје да је велики број српских породица, избеглих од сигурне смрти, и после четврт века без крова над главом. За збрињавање избеглих, кроз регионални програм, требало је да буде обезбеђено 16.000 домова, а за сада је само 8.000 породица збринуто. У Београду је требало да буде изграђено 3.000 станова, а у фази градње је тек 800.

  • Тражимо и да Тужилаштво за ратне злочине у Београду почне да процесуира и злочине над Србима, као и да се додели статус крајишким борцима. Тражимо да Србија обезбеди правну помоћ за људе које Загреб хапси по лажним оптужницама за ратне злочине, и да ти поступци буду поновљени. Тренутно је у затвору, у Хрватској, 30 људи и немају никакву помоћ. захтевамо и да Скупштина Србије изгласа Резолуцију о геноциду над Србима у НДХ, као и да се у околини Београда подигне меморијални центар свим српским жртвама, па и онима страдалим у „Олуји“ – каже Абрамовић.
НА ХИЉАДЕ ПРОТЕРАНИХ И УБИЈЕНИХ

Абрамовић је поменуо и хрватске војне акције које су претходиле „Олуји“, а у којима су Срби протеривани и убијани. Рецимо, 1992. акција „Откос“, у којој је протерано 4.000 Срба и убијено 30; напад на Миљевачки плато, исте године, када је убијено 42 људи; акција Масланица, у јануару 1993, у којој је убијено 513 особа, а 10.000 Срба протерано; акција у септембру исте године, у Медачком џепу, када је убијено 88 људи; напад на Западну Славонију, када је, 1. маја 1995, протерано 20.000 људи, а 283 убијено…

ИЗВОР: srbijadanas/nacionalist

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име