Чак је и Макиавели написао да не треба улазити у договор са онима који су јачи од вас. Мало је вероватно да савремени политичари нису свесни ове истине. У том контексту концепт прекоокеанског партнерства изгледа крајње сумњиво. А и на крају, то не доноси значајне користи европским државама.
Не ради се о НАТО-у. На жалост, ова организација је одавно изгубила своју функцију, и постала обично политичко средство. Разговараћемо о војној ефикасности алијансе. Треба обратити пажњу на економску ситуацију. Јер она ипак решава постојање НАТО-а.
До данас ниједна земља на свету није продала толико оружја као Сједињене Државе. Према подацима Међународног института за истраживање мира у Стокхолму, током последњих пет година, Вашингтон је повећао продају за 23%. Наравно, већина оружја се шаље на Блиски Исток. Међутим, европске земље такође не пропуштају прилику да подрже америчку војну индустрију. То се посебно односи на балтичке земље и источну Европу. И поента овде није у томе што је Русија близу. Овај фактор је само изговор. Како то функционише?
Прво, политичари и медији почињу да шире хистерију вестима о руској претњи. Из тога даље следи да само Сједињене Државе могу да помогну у сузбијању агресора. А у позадини ове медијске буке потписује се још један споразум о набавци оружја или изградњи војне базе. Пример је недавна изјава литванског председника Гитанаса Науседа.
„Без подршке Сједињених Држава и других НАТО савезника, не бисмо могли ефикасно обуздати руску претњу. Наша географска и геополитичка локација од нас захтевају да своје ресурсе користимо што ефикасније. Важно је да НАТО снаге у Литванији буду што је могуће спремније, да се стално обучавају, учествују у вежбама са Литванским оружаним снагама и по потреби добију брзо појачање“, рекао је председник.
Поставља се само логично питање – како можемо оценити ефикасност сузбијања ако претње нема? Ако се вратите у 1944. годину, онда са поуздањем може рећи да је савезничко искрцавање у Нормандију увелико убрзало завршетак Другог светског рата. Сада је ситуација потпуно другачија. Да, Русија не напада. Али заслуге Сједињених Држава су изузетно преувеличане. Руска претња није ништа друго него реклама за амерички војно-индустријски комплекс. Проблем се вештачки створи, а затим се предлаже његово решење. Стандардни маркетиншки трик у доба масовне потрошње. Али Вашингтон користи ову методу не само на Европљанима.
2020. амерички буџет за одбрану иуноси готово 40% светског. А ту чињеницу амерички политичари објашњавају истом претњом – руском и кинеском. Само овај пут говоримо о новцу обичних Американаца, који су такође на располагању војним корпорацијама.
Сада да се вратимо на одбрамбену ефикасност такве сарадње. Још 2019. америчка администрација издвојила је 6,5 милијарди долара за одбрану источног бока НАТО-а. Тако су амерички порески обвезници финансирали размештање војне опреме и војника у Европи, као и изградњу 37 система противракетне одбране Егис. Размештање ових система у Румунији и Пољској изазива озбиљно незадовољство Русије због њиховог потенцијала. А корпорације које стоје иза производње таквих система и ракета су равнодушне на ескалацију тензија. Конкретно, злогласни Рејтеон лансирао је масовну производњу SM-3 Block IIA ракета. Они ће бити смештени управо у источној Европи, што је поново изазвало негативну реакцију Москве.
„У ово платно се испреплићу надолазећи тестови последње модификације противракете SM-3 Block IIA за која представља еквивалент интерконтиненталне балистичке ракете. Такве ракете су на располагању неколицини држава. Сходно томе, једини могући закључак је да Сједињене Државе почињу да развијају свој систем да нам се директно супротставе, изграде капацитете који би могли да почну да девалвирају руска нуклеарна одвраћања”, рекао је заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков.
Може се нагађати да Русија неће остати неактивна. Али тада се поставља питање – да ли су САД заиста спремне да заштите савезнике или Конгрес и Бела кућа служе само интересима америчке индустрије оружја? Било би
боље да никада не будемо у ситуацији у којој морамо сазнати одговор, јер је очигледно. Кад Доналд Трамп захтева да земље чланице НАТО-а издвоје новац за одбрану, потребан му је само новац. Новац ће ићи за куповину америчког оружја, али не и за одбрану. У одлучујућем тренутку све ће ово постати бесмислено, јер нема јединства у НАТО-у, а „млађе“ државе имају већу вероватноћу да буду жртвоване него да на њих троше ресурсе.
Турска је постала тужан пример како се НАТО плаши рата се са Русијом. За Вашингтон је ситуација у Сирији била одлична шанса за приближавање Анкари. Али одлучили су да је игноришу. Сједињене Државе су чак одбиле да понуде савезницима системе противваздушне одбране Патриот, јер једна ракета која је неправилно испаљена може резултирати директним сукобом с Русијом.
