Иза његовог највећег дела крије се једна прича

Иза позлаћеног крста на централној куполи Храма Светог Саве на Врачару, постављеног у августу 1989. године, остала је трагична прича о једном од најбољих вајара своје генерације Небојши Митрићу. Митрић је само двадесетак дана након постављања крста одузео себи живот, а у његовој биографији, поред бројних врхунских вајарских дела, уписана је и необична прича о томе да је као дете преживео Холокауст.

– Kада су нацисти водили Јевреје у логор Сајмиште, Небојшина мајка успела је да га сакрије испод тезге обућарске радње у Бранковој улици и тако му спасла живот. Породица му је касније убијена, а њему је презиме промењено у Митрић, по власнику обућарске радње који га је усвојио – почиње причу Миодраг Роган, о свом колеги вајару, који је извршио самоубиство само неколико недеља после постављања његове креације, импознатног крста на централну куполу Храма Светог Саве.

Домишљатост једне мајке у мрачним временима светске историје, у Другом светском рату, успела је да спаси Небојшу који је тада имао 12 година и јеврејско име.

Прочитајте и

СЕРГЕЈ БЕХТЕЈЕВ – ОПРОСТИ БАЋУШКА, ОПРОСТИ РОЂЕНИ

Можда нисте знали: Ево разлога зашто се презимена завршавају на “ИЋ”

– У том хаосу, када су их водили у логор, мајка је успела некако да га убаци у обућарску радњу “Митрић” где је он остао сакривен и тако се спасао. Мајка, отац, али и цела фамилија су страдали у Сајмишту. Обућар Митрић га је прихватио као свог сина, дао му своје презиме, тако да је Небојша одрастао међу Србима. Kако је растао, постепено је заборавио пакао кроз који је прошао са својом породицом и постао један од најцењенијих вајара – прича чувени вајар Миодраг Роган.

Митрић је након основне и средње школе дипломирао на Академији примењених уметности, а Роган га је упознао преко свог професора Мирољуба Стаменковића којем је он био ментор. Тада је сазнао потресне детаље из Митрићевог детињства. Међутим, иако је стасао у надасве доброг човека, али и једног од најцењенијих вајара у Србији, Небојша Митрић је трагично завршио.

Наиме, он је извршио самоубиство у августу 1989. године, само двадесетак дана након што је постављен импозантан крст на централној куполи Храма Светог Саве. Иако су бројни уметници из целог света хвалили његово ремек-дело, са друге стране уследиле су критике дела тадашње јавности.

– Пуцао је у себе пиштољем у Палмотићевој улици. Након тога, његова супруга продала је кућу и вратила се у Словенију – присећа се Роган.

“Био је несвакидашњи таленат”

О неприкосновеном таленту академског вајара говоре његова дела, од крста на Храму до бисте деспота Стефана Лазаревића на Kалемегдану. Заслужан је за фигуре многих српских историјских личности, као и личности из света културе, док се у Палати федерације налазе две собе препуне његових дела.

– Био је несвакидашњи таленат и много је утицао на српску примењену скулптуру. Захвљајући њему је на Факултету примењених уметности уведен предмет “плакета и ситна пластика”. Он је легенда о којој се, нажалост, мало зна. Митрић је за свој рад добио је више награда и признања попут награде за скултптуру Октобарског салона у Београду и других. Аутор је и многих медаља, а његов последњи ставаралачки подухват је био крст за куполу на врачарском Храму Светог Саве.

Извор: Еспресо

Фото: Flickr (М.М)

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име