Владика Петар Његош је у Италији боравио како би мало опоравио своје нарушено здравље
Српски књижевник и дипломата, Лјубомир Ненадовић (1826-1895), на свом путовању кроз Италију у Риму је срео владику Петра ИИ Петровића Нјегоша. Своје утиске и доживљаје са пропутовања по Италији после 1850. године је сажео у путопису „Писма из Италије“.
Мајстор пера, описивао је карактер италијанског друштва и менталитет људи, често их поредећи са својим сродницима, према којима није крио дивљење. Писао је са пуно хумора, ведро и искрено, не претендујући на висок књижевни домет, већ да писма буду занимљива и разумљива свима. Говорио је: „Сваки читатељ може држати да су управо њему писана“.
Упознао је много утицајних и живописних људи о којима је оставио сведочанство у свом делу. Највећи утисак на њега је оставио сусрет са владиком Петром ИИ Петровићем Нјегошем, у Риму априла 1851. године.
Прочитајте и:
ИМАМО ЧИМЕ ДА СЕ ПОНОСИМО: Овo су најзанимљивије чињенице из наше богате историје
Владика Петар Нјегош је у Италији боравио како би мало опоравио своје нарушено здравље. Са Ненадовићем и своја три пратиоца је обилазио Рим, чија клима му је пријала
Цетињски владика и владар Црне Горе са књижевником је посетио једну од најпознатијих римских цркава, Св. Петра у ланцима, у којој се налази чувени Микеланђелов Мојсије и као реликвија чувају ланци којима је наводно свети Петар био окован у Јерусалиму.
Ево догађаја који је Ненадовић описао, а који сведочи о једном поступку владике Петра ИИ Нјегоша, који се и дан данас препичава широм света као доказ достојанства и поноса једног народа.
Прочитајте и:
ИСЕЧАК КОЈИ НАЈБОЉЕ ОПИСУЈЕ АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ: Срби су давали Албанцима злато у замену за храну
– У Риму послужило је владику и добро време и добро здравље. Откако смо овде, нити је било облачнога дана, нити се владици враћао кашаљ. Поред свега многога ходања и вожења, нигда се није потужио да је уморан, или да није могао спавати. У Напољу много је ноћи због кашља провео седећи у столици.
– Гледање знаменитости по Риму врло га занима. Цркву Светога Петра сам је премерио корацима и казао ми да запишем. Има дужине сто осамдесет четири, а ширине сто четрдесет корака. Кад смо изван Рима једном у пољу били, и толико корака премерили и означили нисмо могли веровати: тако много простора заузме читава њива.
– У цркви Светога Петра као особита светиња чува се ланац којим је Свети Петар у Јерусалиму у тамници био везан. То је онај ланац што је у нашем народу познат под именом Часне вериге. У календару, у месецу јануару, њима је посвећен један дан. Сећам се да код нас многи разбирају кад су Часне вериге, да се не би огрешили и у тај дан штогод радили. Тај ланац чува се као светиња и стоји у ковчегу свагда под кључем. Калуђер кад га показује отменим путницима, са великом пажљивошћу отвара скрињу, вади ланац из памука, и са особитом побожношћу приноси га поклоницима, те га они, клечећи, са скрштеним рукама, целивају.
Кад је калуђер принео владици ове вериге, владика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колике су и чудећи се како су дугачке, рече:
– Ала су га добро везали!
Затим их врати калуђеру, који од чуда једва је могао запитати:
– Зар их неће ваша светлост целивати?
Владика му, полазећи, одговори:
– Црногорци не љубе ланце!
Симбол части и образа српске војске: ЈНА се повукла, а Војвода са Бобан
