Михајло Пупин је мобилисао скоро 20.000 америчких Срба да се боре за Србију у Првом светском рату
Знате ли шта је Пупинова војска? Током Првог светског рата наш прослављени научник успео је да мобилише неколико хиљада америчких Срба који су се, сви као један, на његов позив отишли да се боре на Солунском фронту за нашу земљу
Михајло Пупин, српски научник који је изумео индукционе калемове и ударио темеље модерне телекомуникације, направио је прву рендген слику у Сједињеним Америчким Државама и био један од дванаесторице научника који су основали Агенцију за аеронаутику из које је израсла данашња НАСА.
Када у Европи почиње да букти Први светски рат, Пупин је већ петнаестак година био професор на Универзитету Колумбија у Њујорку. Почасни конзул Србије у Америци постао је 1912. године.
Пупин креће у мобилизацију америчких Срба
Пупин препознаје значај српске борбе у Првом светском рату и као велики патриота залаже свој углед и лично се ангажује да би подигао свест о потреби да се помогне српском народу. Био је пријатељ са тадашњим америчким председником Вудроом Вилсоном што му је омогућило да се српски глас чује на правом месту.
У Америци већ тада живи велики број српских исељеника. Највећи део њих стигао је из Војне Крајине. На америчко тло пристижу од краја 19. века, па се тако до Првог светског рата створила прилично велика заједница Срба како из Србије, тако и из Аустроугарске монархије. Пупин је имао велику идеју – сањао је о уједињењу балканских народа и њиховом миру и просперитету. У плодној балканској равници видео је нашу шансу за развој пољопривреде.
Одлучан у намери да помогне Србији да изађе као победница у Првом светском рату, Пупин пише свом пријатељу из студентских дана, америчком председнику Вилсону.
„Господине председниче Америке, молим вас да одобрите мобилизацију америчких грађана српског порекла, како би отишли у Европу да бране своју отаџбину и народ. Ја вас као брат молим да нам помогнете!“ – написао је Пупин.
У марту 1917. године председник Вилсон потписује одобрење за мобилизацију Срба, након чега почиње регрутација и транспорт добровољаца.
Михајло Пупин, српски научник који је изумео индукционе калемове и ударио темеље модерне телекомуникације, направио је прву рендген слику у Сједињеним Америчким Државама и био један од дванаесторице научника који су основали Агенцију за аеронаутику из које је израсла данашња НАСА.
Када у Европи почиње да букти Први светски рат, Пупин је већ петнаестак година био професор на Универзитету Колумбија у Њујорку. Почасни конзул Србије у Америци постао је 1912. године.
Стварање Пупинове војске
Почетком 1918. године српски се доборовљци окупљају у Чикагу да би, након тога, били пребачени у војни камп у Канзасу где су пролазили кратку војничку обуку. Из Герија, у Индијани, где је такође била велика српска заједница, првих 6.000 добровољаца кренуло је у Европу, право на Солунски фронт.
Тако је створена Пупинова народна војска, како су Срби добровољци из Америке сами себе звали. Већина тих добровољаца из Америке заправо Србију никад у животу није ни видела.
Рођени и одрасли у Војној Крајини, некадашњој Аустроугарској, а данашњој Хрватској, служили су као прва линија одбране од турских освајања Европе. Масовно насељавање тада пусте Војне Крајине почиње још у 16. веку када стижу прве групе Срба. Већини је то био последњи контакт са местом порекла па самим тиме и Србијом.
Крајем 19. века, услед сиромаштва и беде, почињу прве масовније емиграције Срба из Војне Крајине у Америку. Путовали су месецима бродом до њујоршке луке Елис где би их пописали при уласку у Америку.
Према сведочењима управо тих имиграната, причало се да је Пупин плаћао људе да стоје на улазу у њујоршку луку и узвикују „Ко је Србин?“ како би сваком српском имигранту који је тада ступио на америчко тло поклонио седам долара за почетак живота у Новом свету. Тај новац им је био довољан да преживе прво време по доласку.
Срби се у великом броју одазивају Пупиновом позиву. Према неким проценама, између 14.000 и 20.000 Срба стигло је из Америке како би се борили за Србију у Првом светском рату. Колико је тачно тих добровољаца погинуло у Првом светском рату, данас се не зна поуздано.
Србија је, према подацима Париске мировне конференције која је одржана 1919. године изгубила 1,2 милиона људи у том рату односно 28 одсто од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. године.
Пупин је исцртао границе на данашњем Балкану
По завршетку рата, краљ Александар Карађорђевић америчким је Србима добровољцима обећао даровати куће и имања, као захвалност за учествовање у рату. У децембру 1919. године донета је Уредба о добровољцима према којој је наложено да им се додели по пет хектара земље у местима где је планирана колонизација од стране тадашњег Министарства за аграрну реформу.
Према тој уредби, доборовљци су имали предност при насељавању и добили су бесплатан превоз имовине и чланова породице.
Нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, основана 1918. године, уложила је значајне напоре да колонизацијом осигура несигурне границе према северу – у Барањи, Славонији, Банату, Срему и Бачкој те су већином ту и били насељавани. Сам Пупин је наставио да сања свој сан о уједињењу свих балканских народа, који му се остварио када га је Никола Пашић позвао на Париску мировну конференцију на којој се решавало и питање нових балканских граница.
Захваљујући њему донесена су два историјска меморандума приликом исцртавања мапа за Балкан. Извојевао је код свог пријатеља, Дагласа Џонсона, који је био задужен за исцртавање граница на Балкану али и код америчког председника Вилсона да новонастала краљевина добије решено питање Јадрана, да јој припадне део Међимурја и да у Банату добије географску битку. Све је то било на штету Италије која је изгубила оно што јој је било обећано Лондонским споразумом. Захваљујући Пупину, Далмација и Истра остале су део Краљевине СХС.
Словенцима је Пупин тако извојевао Блед и Триглав и у знак захвалности прогласили су га почасним грађаном Бледа и подигли му споменик.
Остало је забележено да се италијанска делегација оштро противила оваквом решењу за границе Балкана, али да је амерички председник ипак потписао Пупинове идеје. Сам Џонсон је касније постао инострани члан Српске краљевске академије.
Две милијарде долара Пупин је поклонио Србима!
После Првог светског рата новчано је помагао 20.000 самохраних мајки у Србији. Бројна уметничка дела која је годинама скупљао, непроцењиве вредности, поклонио је Народном музеју.
Фонд Михајла Пупина основан је 1928. године, а фондом је управљало Српско привредно друштво „Привредник“. Кроз њега је Пупин су своју имовину ставио на на располагање Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Процењује се да је Пупин током и после живота кроз заоставштине српском народу поклопио око 2 милијарде данашњих долара!
Михајло Пупин је за живота патентирао радиофонски пријемник, таласни проводник, звучни генератор, антену за преношење електричних таласа, апериодични пилотни проводиник, апарат за селективно појачавање, машину за намотавање и бежично преношење електричних сигнала. Био је почасни доктор 18 америчких универзитета.
Један кратер на Месецу носи његово име, а од 1958. године у Америци је утемљена Медаља Михајло Пупин која се сматра великом националном наградом. За своје аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“ 1924. године добио је Пулицерову награду.
Након Другог светског рата Пупинова војска је заборављена
Према неким проценама, данас у расејању живи више од 2 милиона Срба, од тога 650.000 у Сједињеним Америчким Државама. Пристигли у неколико таласа имиграције, прво из економских разлога, а потом и због грађанског рата у бившој Југославији деведесетих година прошлог века. Чине важну и јаку имигрантску заједницу на северноамеричком континенту, заједно са својим сународницима који живе у Канади.
„Пупинова војска“ је након Другог светског рата потпуно била заборављена и скрајнута. Многи су и у том Другом рату оставили своје животе.
Немци и Мађари су их, кад бих сазнали да је то кућа српског добровољца, током рата хапсили, стрељали, одводили у логоре. Иако су њихови синови ратовали на правој страни и у том рату, ни новој власти после Другог светског рата нису одговарали па су престали да буду помињани, а спискови са њиховим именима су нестали.
Највећи српски лобиста свих времена Михајло Пупин, син неписмених сељака који се винуо у научно небо својим блиставим умом, сав је капитал поклонио Краљевини СХС, односно српском народу, на чијем је уједињену тако предано радио.
