Химна Срба муслимана:  Осман Ђикић је био Србин муслиман из Босне и Херцеговине, бавио се књижевном радом и политиком, а био је аутор драма и публициста. Рођен је 7. јануара 1879. године у Мостару, а умро је 30. марта 1912. године у родном граду.

Рођен је у грађанској породици, а оно што је посебно занимљиво јесте чињеница да је истеран из петог разреда гимназије због тога што се јавно изјашњавао као Србин. После тога одлази у Београд на школовање, а из Београда за Цариград и Беч. Док је још био у Мостару на њега је посебно утицало дружење са Алексом Шантићем, Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем, а они су били песници који су окупљени око листа „Зора“.

Такође, важна је чињеница да је Ђикић био оснивач културног друштва босанско-херцеговачке муслиманске омладине „Гајрет“ и да је 1909. године изабран за генералног секртетара.

Неке од његових најпознатијих песама су „Ој кадуно, коно моја“, „Ђаурко мила“ и родољубива песма „Српска вила“, Такође, написао је драме „Златија“ (1905. године), „Стана“ (1906.) и „Муџахир“ из 1909. године.

Прочитајте и: 

Прва жртва Првог светског рата био је млади Србин: Ова читуља ОТКРИВА ВЕЛИКУ МИСТЕРИЈУ (ФОТО)

Оно што је посебно занимљива чињеница јесте да је Осман Ђикић био човек који је показивао свету како се треба односити према различитим верама и колико је верска толеранција важна. Једно од његових најлепших дела је „Химна српских муслимана“.

Химна Срба муслимана

„Хај, нек јекне пјесма лака,
Чедо нашег срца, жарка,
Нек напуни св’јет!
Мис’о наша света чиста,
Кô прољетно сунце блиста,
Кô априлски цв’јет.

Нек одјекне, нек се ори,
Наша нам је душа збори,
Појмо сложио ој!
Света вјера нам не крати
Именом се својим звати,
Љубит’ народ свој!

Појмо пјесму, браћо мила,
Правда ј’ увјек побједила,
Правду воли Бог.
У помоћ ће Аллах бити,
Свету своју милост слити
Врху праведног.

Појмо пјесму, нек се вије,
Нека братску љубав сије
Кроз наш завичај!
Српска вила ено хити,
Да нам ловор-вјенце кити,
Појмо сложно хај!“

Осман Ђикић умро је од туберкулозе 30. марта 1912. године, а иако је живео веома кратко, оставио је огроман културно-друштвени утицај на Балкану.

Године 1941. усташе су спомен-турбе порушиле, а обновљено је после Другог светског рата. Такође, после повлачења српских снага, у јуну 1992. године, спомен-турбе су минирали припадници ХОС-а (Хрватске одбрамбене снаге).

Спомен-турбе је делимично обновљено 1998. године.

Srbin Info

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име