79 година Бомбардовање Београда у Другом светском рату догодило се пре тачно 79 година..
Данас се обележава Дан сећања на почетак Другог светског рата на овим просторима. У рано јутро, 6. априла 1941. године бомбардован је Београд.
Операција уништења Београда „Страшни суд“ отпочела је у недељу, 6. априла, када је од 6.30 до 8 сати на град изручено 197 тона бомби. Напади су поновљени истог дана око 10 и 14 часова, у сумрак и у току ноћи.
Бомбардовање је настављено и у преподневним и поподневним часовима 7. априла, да би 11. и 12. априла још два таласа погодила град.
На Београд је, у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено 440 тона разорних и запаљивих бомби. Тешко су страдали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, центар града и Теразије, владине зграде у Немањиној и Улици кнеза Милоша, а нарочито стамбени квартови на Дорћолу.Од 19.641 зграде, колико је Београд имао пре рата, 9.365 је уништено или оштећено, док је 8.000 породица остало без крова над главом – каже историчар Дарко Ћирић, виши кустос Музеја града Београда.
Прочитајте и:
Број жртава никада није прецизно утврђен, а процене су да је било 3.000 погинулих и 10.000 повређених Београђана.
Изгореле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије. Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдске улице. Подједнако и зграда библиотеке на Косанчићевом венцу и Коруновићева пошта код Железничке станице.
– Многа здања су у првим поратним годинама прецизно обновљена, уз помоћ немачких ратних заробљеника који су радове изводили. Од оних која нису обновљена дуг према градитељима је заиста остао, што је тек делимично надомештено респектом од стране историографа. Ђумрукана на Сави, Пошта 2, Библиотека на Косанчићевом венцу и низ других зграда нису обновљене у оригиналном облику због различитих околности и интереса – идеолошких, урбанистичких и економских – каже др Александар Кадијевић, професор Филозофског факултета.
У Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању, која се налази на Новом гробљу у Београду, укупно је сахрањено 1.992 суграђана. Од тог броја је идентификовано 631, неидентификовано је 909 мушкараца, 393 жене и 59 деце.
