У француском замку Шенонсо, на првом спрату, испред собе Катарине Медичи налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој. Према речима тамошњег кустоса, француска краљевска кућа наручила је ову баснословно скупу таписерију са српским мотивом због тога што се на Косову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи.

Фото drouot.com

Замак Шенонсо, у француском оригиналу “Château de Chenonceau”, налази се у близини истоименог сеоцета у департману Ендр и Лоара у централној Француској, у долини реке Лоаре, и смештен је дословно изнад њене притоке – реке Шер. После Версаја, ово је најпосећенији дворац у домовини галских петлова, те га тако годишње посети око 800.000 туриста.

Његова историја почиње у 13. столећу, али је првобитна грађевина спаљена 1412. године због побуне племићке породице Маркес која је била његов власник. Жан Маркес га је обновио пар деценија касније, али га је његов наследник продао Томасу Бојеру, дворском надстојнику краља Шарла VIII почетком 16. века. Он је срушио замак и саградио потпуно нови за шест година, а радове је махом надгледала његова супруга Катрин Брисоне.

Pročitajte i  Stiže nam PROLEĆE: Prepustite se čarima vrbopuca, a ako nađete neku ljubičicu obavezno uradite OVO!

Због неплаћених дугова круни, краљ Франсоа I Валоа је конфисковао замак 1535. године, а десетак година касније краљ Анри II га је понудио на дар својој љубавници Дијани де Поатје. Она је 1555. године наложила да се сагради лучни мост који ће замак спојити са другом обалом реке Шер, а надгледала и градњу вртова…

Замак Шенонсо на реци Шер у Француској, 1845. Фото: Расен.рс

Током Првог светског рата замак је служио као болница, а током Другог је био бомбардован и од стране Немаца и од стране савезника. Служио је као рута за бекство из немачке окупационе зоне на другу обалу на којој је била квислиншка власт, мало лабавија. После рата је поново рестаурисан.

Pročitajte i  Донета одлука о ОГРАНИЧЕЊУ цена: Ових 36 намирница НИКАКО не сме да поскупи

Због тога што су жене одиграле кључну улогу у његовом настанку и развитку, и у његовој историји уопште, често се назива и “дамским дворцем”.

Његова магична лепота и чињеница да се налази изнад реке, није једини разлог због кога га спомињемо. Наиме, испред собе Катарине Медичи на првом спрату налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој.

Наш историчар др Бошко Бојовић – професор византологије на Сорбони и члан Европског друштва културе – при посети овом замку није крио своје одушевљење када је налетео на за нашу јавност, како обичну тако и стручну, практично непознато уметничко дело које се тиче директно нас и који показује дубоке културне и психолошке везе Срба и Европе.

Pročitajte i  Филм “Челичне ратнице” инспирисан причом о Милунки Савић, Надежди Петровић… Ода свим женама добровољцима у Великом рату

– Срби су од 15. века у тој причи, између две ватре, у којој се некада потоне, а некад исплива, али то није разлог да потцењујемо сами себе. То сам схватио када сам видео огромну таписерију из 16. века са представом Косовског боја у француском краљевском дворцу Шенонсо.

Питао сам кустоса зашто је француска краљевска кућа наручила баснословно скупу таписерију са српским мотивом, а он је одговорио да се на Косову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи. То у приличној мери демантује нашу историографију, која у свом “позитивизму” Косовску битку стално настоји да демистификује, бацајући тако и дете са прљавом водом.

Извор: Телеграф

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име