Хрељина кула у манастиру Светог Јована Рилског, Бугарска. Кула је висока 25 метара, а подигао ју је Хреља Охмућевић, војвода цара Душана, у првој половини 14. века. Као истакнути властелин стекао је значајну моћ захваљујући ширењу српске државе.

Господарио је областима према граници ондашње српске државе са Бугарском и Византијом. Његову тесну повезаност са Византијом показује чињеница да је носио три високе византијске титуле: протосеваст, велики доместик и кесар. Он је први од истакнутих српских великаша који је трајно остао у народном сећању, као јунак Реља Крилатица – „Реља од Пазара ћера турске ђорде од Лазара!“. Временом су Рељу из народног предања потисли много популарнији јунаци као што су Милош Обилић или Марко Краљевић.

Једна поморска породица га је прогласила за свог најзаслужнијег претка и на основу ове фиктивне везе добила чак и племство у Хабзбуршкој монархији.

О Хрељи из историјског периода Јован Кантакузин у свом делу каже да је код властеле „међу Срба први међу свима по храбрости и војном искуству“. За Рилски манастир је много значајније то што је Хреља подигао и нову манастирску цркву. Овај храм, који ће имати великог значаја у историји Бугарске, постојао је све до 1834. године када је након једног пожара срушен како би се подигао нови, много пространији.

Судећи према једној повељи краља Стефана Душана од 6. маја 1336. године, Хреља је у Штипу, граду у Маћедонији сазидао цркву Светог Архангела обдаривши је поседима.

Хрељина смрт је наиме обавијена извесном тајновитошћу, али се сматра да је сахрањен у својој задужбини Рилским манастиру, дан данас највећем манастиру у Бугарској.

Иако је бугарска историја врло богата, упада у очи да ширење средњовековне Бугарске иза себе не оставља трагове, па ни најславнији догађаји нису имали тамо одјека у народној свести.

Они нису подизали манастире у броју и нису имали ону уметност као Срби истога доба. У Маћедонији, где су Бугари и Срби узастопце владали, нема других споменика осим манастира и цркава српског (чак 158. грађевина СПЦ, од тога 7 манастира) и византијског порекла.

На западу Бугарске и у Маћедонији певају се песме о Крал Марку, Вукашину, Југ Богдану, о Рељи Крилатици. Сва народна предања тамошњег живља не памте имена Крума, Петра I, Бориса, Симеона и других бугарских владара.

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име