Ове ствари или већи део ових информација сигурно нисте знали, а много су занимљиви и значајни, уживајте читајући и сазнајући поједине фантастичне детаље из наше историје!
-Да је према одредбама Рударског законика деспота Стефана Лазаревића (1389—1427) удатим женама било забрањено да продају хлеб, со и воће? Ове делатности су биле резервисане само за удовице које су се на тај начин издржавале.
-Да је новац српског краља Стефана Радослава (1228—1234) највероватније кован у Солуну, престоници његовог таста Теодора И Анђела, епирског деспота и солунског цара.
-Да се реликвијар који је припадао српском великашу деспоту Томи Прељубовићу (убијен 1384) и његовој супрузи Марији, ћерки Душановог полубрата Симеона, данас чува у градској катедрали у шпанском граду Куенка.
-Да је влада радикала Николе Узуновића 1926. пала после само недељу дана (8.-15. април) пошто јој је подршку ускратила Хрватска сељачка странка Стјепана Радића.
-Да је кнез Михаило Обреновић за Вукову збирку народних приповедака записао бајку Чардак ни на небу ни на земљи онако како ју је слушао од својих дадиља.
-Да је цариник Теодор Радичевић, отац познатог песника Бранка Радичевића, превео на српски језик Шилерово дело Виљем Тел.
Прочитајте и:
ИСЕЧАК КОЈИ НАЈБОЉЕ ОПИСУЈЕ АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ: Срби су давали Албанцима злато у замену за храну
-Да је фудбалска репрезентација Југославије на Прво светско првенство у фудбалу које је било одржано у Уругвају 1930. године путовала поштанским бродом пуних 18 дана.
-Да је Исидора Секулић, српска књижевница, према Дејану Медаковићу, одбила да потпише Апел српском народу (документ из августа 1941. године којим је српска елита требало да подржи колаборационистичку владу) са образложењем да је у питању политички документ и да она, пошто жене у Србији немају политичка права, не може да потпише документ политичке садржине.
-Да се почетни фрагмент повеље деспота Ђурђа Бранковића манастиру Лаври на Светој гори из 1452. године сматрао изгубљеним све док га Михаило Ласкарис није пронашао у ћелији једног монаха где је коришћен као омот за рукописе.
-Да је у Београду 1929. године живело 126.315 мушкараца према 99.755 жена? Ова разлика била је посебно изразита у Топчидеру где је на 4.987 мушкараца долазила 671 жена. Ово се тумачи чињеницом да је добар део становништва долазио у Београд на рад док породице нису водили са собом што је била битна карактеристика београдксе демографије између два светска рата.
-Да је прва књига коју је издала Матица српска био роман Касија царица, Милована Видаковића.
-Да је Вук Стефановић Караџић у толикој мери инсистирао да у Српски речник уђу само оне речи присутне у живом народном говору да у њега није унео реч предговор којом је насловио увод у дело али ни реч рјечник како је цело дело насловљено.
-Да је кнез Милош Обреновић приликом посете Истанбулу 1835. од султана, у знак поверења, добио на поклон шест топова.
Прочитајте и:
-Да је српски принц Константин Бодин, син краља Михаила Војислављевића, када су га Византинци заробили 1075. привремено интерниран чак у Антиохију у Сирији.
-Да се Милош Обреновић, син Јеврема Обреновића, лажно представљао као свој стриц књаз Милош у чије се име задуживао широм Европе.
-Да је Светозар Милетић после издавања Туцинданског чланка 1860. године био толико популаран међу Србимада је на једној слици српских владара издатој у Новом Саду исте године цар Стефан Душан био приказан сабрковима и брадом по узору на Милетићеве.
-Да је у средњовековној Будви син који би се оженио против воље родитеља могао у складу са законским одредбама да буде истеран из куће.
-Да је након изумирања династије Бранковић, угарски краљ Владислав ИИ 1504. доделио титулу српског деспота хрватском великашу Иванишу Бериславићу.
-Да је једини српски монарх 19. и 20. века који је крунисан и миропомазан био краљ Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Петар И Карађорђевић (1903—1921)?
-Да су се Никола Пашић и Стјепан Радић, најистакнутији политички лидери Срба, односно Хрвата, лично састали тек 1925. године, пуних седам година по формирању Краљевине СХС.
-Да је кнез Милош Обренвић био једини хришћански владар у оквиру Османског царства који је успео да добије право наследности владарског достојанства? Наиме, ово право су, поред владара из Османске династије, у Османском царству имала само још два владара муслиманске вероисповести: нешто пре Милоша добили су је владари Туниса, а нешто касније, после српског кнеза, добили су га и египатски владари.
-Да се српски цар Стефан Урош ИВ Душан на појединим повељама које је издавао на грчком и латинском потписивао на старосрпском језику и ћириличним писмом.
