Иако је нестало пре више од пола века, једно острво на Дунаву на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске, и даље се појављује на Гугл мапама.
Ада Калех налази се на само 60 километара северно од места где се срећу границе Србије, Румуније и Бугарске. Острво су окруживале масивне стене које су због своје импозантности добиле назив и “Гвоздена врата”, а свЈугославија га је избрисала са ЛИЦА ЗЕМЉЕ, а преживело је вековне сукобе: Ево шта је БАЛКАНСКА АТЛАНТИДА! (ВИДЕО)ојом силином их је обликовала једна од највећих река у Европи.

Острво је било широко 500 метара и дугачако 1700 метара, а његова површина се састојала од песка и шљунка који су насипале воде Дунава. Кроз векове, Ада Калех била је део многих различитих историјских догађаја и позната је под различитим именима. Први пут острво спомињу у службеном извештају из 1430. године Теутонски витезови, који су га звали Саан.

Такође је био познат као Уј-Орсова Сзигет (мађарски), Орсовострво (српски) и Инсула Орсовеи (румунски), Неу-Орсцхоwа (немачки), Поризза (италијански) и Аба-и-Кебир (арапски). На крају је име Ада Калех, које су острву дали острвљани, постало је најчешће турско име што значи “Острвска тврђава”.

Прочитајте и:

ЧУДЕСАН ИЗВОР У КАЊОНУ РАЧЕ: Вода која би некоме могла да спаси живот!

Једна од првих већих грађевина на њему била је тврђава у стилу Ваубан коју је изградила Хабзбуршка монархија. Требала је да одбрани Европу од османских напада, али Турци су га ипак освојили 1699., а након тога су га неколико пута губили и поновно освајали. Аустријанци су га заузели током рата 1716-18. Османлије су га поново преузеле 1738. године, а Аустријанци су острво вратили 1789. године. Међутим, 1791. године били су присиљени да га врате поново Османском Царству. Ствари су се измениле 1878., након потписивања Берлинског уговора, кад је Ада Калех остала заборављена те се нашла у необичном положају. Иако је острво правно припадало Аустроугарској, његово становништво је још увек било под влашћу османског султана, који је острво ставио под своје лично власништво и одредио властитог Мудира (градоначелник) и Кадира (судију).

Напокон, 1913. Мађарска је одлучила да анектира Аду Калех, а након Првог светског рата, острво и његова северна обала додељени су Румунији. Током целог тог раздобља Османско Царство није прихватило нити једну од горе наведених анексија. Све до 1918. непрестано су слали војни одред на острво како би заштитили своје интересе. Напокон, Ада Калех био је њихов последњи европски територијални посед западно од Едирнеа. Коначно су ослободили Аду Калех 1923. године, након што су потписали Лозански уговор и успоставили модерну Републику Турску.

Прочитајте и:

ШТА ЈЕ ТО СРПСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ? Легендарни говор Данила Лазовића који се и данас препричава! (ВИДЕО)

До 1931. године острво је погодио велики талас сиромаштва, али то се променило након што је румунски краљ Карол ИИ. посетио Аду Калех и одлучио да изврши ослобађање од пореза за своје грађане. То је на острву донело велике промене, претворен је у егзотичну, романтичну и профитабилну туристичку дестинацију, коју је посећивало на хиљаде људи годишње.

Становници су били припадници различитих култура; већином Турци, неки су били из Босне, из Бугарске, али било је и Киргиза, Алевита, Сунита, Албанаца. Са својим уским улицама и џамијом острво је својим посетитељима нудио јединствен поглед на “Оријент у срцу Европе”. Нјегов главни трг био је препун кафића и продавница за оријентални текстил и накит. Већина становништва је живела од риболова и узгоја дувана, али и од туриста и кријумчарења.

Крај Другог светског рата на острву је донео још промена. Румунија је постала комунистичка земља, а у страху да ће Румуњи покушати емигрирати преко реке у мање репресивну Југославију, њихова влада је ограничила приступ острву.

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име