На сајту Калдрма нашла се прича о једној улици на Дедињу и специфичној калдрмисаној траци за коју многи не знају зашто се налази баш на том месту.

Некада Улица Вељка Лукића Куријака, данас Генерала Павла Јуришића Штрума по средини пута пресечена је уском калдрмом која води право до бетонске скулптуре на којој челичним словима стоји натпис “Музеј Бањичког логора”.

Нацистички окупатор формирао је у току Другог светског рата логор који је служио за кажњавање свих који су се усудили да им се супротставе.

Логор на Бањици је било мучилиште какво је данас готово немогуће и замислити, пише Калдрма.рс. Место где су нацисти и њихови помагачи затварали, тукли, мучили, злостављали свакодневно мушкарце и жене, старе и младе, па и децу, Србе, Јевреје, Роме, и одатле их у групама одводили на погубљење у оближње село Јајинце, под Авалом.

Како наводе, размера ужаса која се тамо одиграла била је толико велика да се та траума ни до данас није заборавила.

Прочитајте и:

Необична прича о круну Краља Петра I: КРАЉЕВСКИ ТОП – ИСТОРИЈА СРПСКЕ КРУНЕ (видео)

Из тог разлога споменик је и конципиран тако да се дубоко у свести Београђана који свакодневно пролазе туда уреже и сећање на “стазу смрти” којом су од капије логора жртве свакодневно спровођене до камиона који би их водили право пред стрељачки вод.

До данас се не зна колико тачно људи, жена и деце је том стазом последњи пут прошло у животу, мада се оквирне процене крећу од 4.000 до 20.000 жртава.

Обележје “последњих корака” читавом дужином те стазе смрти изведено је у јесен 1969. године као део ширег меморијала, у виду – уске неравне стазе камене коцке по средини улице.

Опанак/Калдрма

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име