Остаци Скобаљића града (XВ век) налазе са на северним обронцима планине Кукавице код Вучја, јужно од Лесковца. Властелин и становник ове тврђаве био је Никола Скобаљић, легендарна личност у нашој историји и народним предањима.
Био је последњи владар Дубочице, пред коначни пад под турску власт, надалеко чувен због своје храбрости и одлучности да брани деспотовину упркос наређењу деспота Ђурађа Бранковића. Налази сведоче да је град брањен добро наоружаном војском, а камени пројектили о коришћењу посебних справа за њихово бацање.
Око два хектара Горњег и Доњег града и Подграђа утврђења Николе Скобаљића била су опасана бедемима са свих страна, осим са јужне, која је природно заштићена. Сакривен суседним косама и гребенима био је уочљив тек са мале дистанце. Горњи град је квадратног облика са очуваним двема кулама. Мања се налази поред капије која води у Доњи град, а већа, Бранич или Донжон кула, у северозападном делу и њени зидови су очувани до висине приземља.
Прочитајте и:
10 ДУЖНОСТИ СРПСКИХ ЂАКА ИЗ 1910. ГОДИНЕ: Деца су се васпитавала да, пре свега, буду добри људи!
На овом локалитету су откривени остаци старијих тврђава из предримског и рановизантијског периода. Налази грнчарије сведоче да је, због стратешки важног положаја, коришћен и у праисторији током бакарног и бронзаног доба односно од 2.000 година пре нове ере, па све до времена Николе Скобаљића када су утврђење разорили Турци – објашњава Мира Ниношевић, историчар и музејски саветник Народног музеја у Лесковцу.
Никола Скобаљић у својим чувеним биткама са турским султаном Мехмедом ИИ потукао је Турке до ногу.
Он се, противно наређењима деспота Ђурђа Бранковића, супротставио Турцима и 24. септембра 1454. године са војском из Дубочице до ногу је потукао турску војску код Бање на прилазима Новом Брду.
Кад је султан сазнао за пораз своје војске код Бање, одлучио је да лично поведе војску, да се обрачуна са Скобаљићем и да заузме Ново Брдо. Неколико месеци касније, повео је војску из Софије, и преко Радомира и Ћустендила и долином Јужне Мораве, стигао је у Дубочицу, коју је напао и почео да пљачка. У повлачењу према својој тврђави код Вучја, Скобаљић је пружио отпор, али је 16. новембра 1454. године, на реци Трепањи код Кислине, поражен и заробљен. Још истог дана, заједно са својим стрицем, набијен је на колац. Након овога, Турци су освојили Дубочицу и наставили пљачкање.
Те чувене битке су Николу увеле у легенду, па се о њему и данас овако приповеда:
Он није рођен, а није ни страдао као други, обични људи. Родила га је девојка из оближњег села Вина, а зачела га је тако што је јела живу рибу, скобаља. Он је толико био мудар и снажан да Турци нису могли да га поразе. Страдао је због издаје своје куме, а није жив ни ухваћен, већ се са својим коњем винуо у небеса – прича Мира Ниношевић.
Турци су говорили да откад памте нису слушали о таквој бици, да се тако мало људи борило против тако велике силе и истицали да би цар био до ногу потучен да су се Срби “сви заједно састали”.
Данас, утврђење првог Србина кога су Турци набили на колац није баш сасвим доступно туристима, јер Скобаљић-град прекрива шибље и растиње. Права је штета да овај крај Србије не оствари свој туристички потенцијал.
