„Jунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“
Ове историјске ријечи, упућене постројеној војсци приликом одбране Београда 6-7. октобра 1915. испред кафане „Јасеница“, примјер су узвишености ратничке бесједе – по многима једне од најбољих које су икада изречене. Вежу се за име тадашњег мајора Војске Краљевине Србије, Драгутина Гавриловића. Мајор Гавриловић је рођен на данашњи дан, 25. маја 1882. године, у Чачку.
У међурантом периоду је био предавач на Војној академији у Београду, док је након априлске ратне катастрофе 1941. године интерниран у концентрациони логор крај Нирнберга. Из логора је изашао тек по ослобођењу 1945, видно изнемогао и тешко болестан. Међутим, то није сметало комунистима који су га, у таквом стању, проценили као реакцију и одвели у усташки логор на старом Сајмишту, где је подвргнут стравичној тортури и изгладњивању, које није издржао ни месец дана. Према одређеним тврдњама, „батинаши“ легендарног мајора, су силовали и његове две кћерке. Сахрањен је у поцепаној официрској униформи у раки своје рођаке на Новом гробљу.
