На фотографији се налази велика кнегиња Татјана Николајевна Романова са својим оцем, руским царем Николајем II. У тренутку када је овде фотографисана, већ је било договорено да Татјана постане српска краљица.
Наиме, краљ Петар I Карађорђевић се приликом посете руском цару Николају распитивао о могућности женидбе свог сина краљевића Александра и велике кнегиње Татјане Романове. Током Александровог школовања у Сакнт Петербургу, њему се веома свидела Татјана и он је почео да се распитује код оца о могућности таквог брака.
Када се појавила обострана жеља и могућност спајања српског краљевског дома и руске царске породице, јануара 1914. године, Никола Пашић стиже у Санкт Петербург и цару Николају лично предаје писмо краља Петра у коме изражава жељу да се његов син и престолонаследник Александар ожени великом кнегињом Татјаном Романовом. Убрзо су у Русију стигли и краљ Петар и краљевић Александар где их је цар Николај и лично упознао са својом ћерком чију руку је обећао српском престолонаследнику.
Од самог почетка њиховог познанства било је очигледно да су се развиле велике емоције и привлачност између Александра и Татјане. Почели су једно другом да пишу писма и то је трајало и све време током Првог светског рата који је почео јула исте 1914. године.
Кнегиња Татјана Николајевна Романова
Услед напада Аустроугарске на Србију и објаве рата Немачке и Аустроугарске царској Русији, планови о венчању регента Александра и велике кнегиње Татјане били су одложени до окончања ратних сукоба. Очекивало се да ће победа руске и српске војске у том рату бити крунисана трајним спајањем руске царске породице Романова и српског краљевског дома Карађорђевића.
Александар и Татјана су остали у контакту све до мучког убиства руске царске породице 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу.
Прочитајте и:
На вест о убиству царске породице и смрти своје будуће супруге и српске краљице, регент Александар је у Солуну доживео прави нервни слом.
Поједини људи из његове пратње су чак у тим тренуцима помислили да постоји опасност да изврши самоубиство па су се дали у то да некако покушају да га утеше. Међутим, већ навикнут на страхоте које је преживљавао са својом војском, будући краљ се убрзо опоравио и вратио обавезама као главнокомандујући војске на Солунском фронту.
Нажалост, Татјана Романова никад није постала српска краљица а питања “шта би било кад би било” се увек у оваквим ситуацијама намећу. Можемо само да претпоставимо како би изгледало то венчање након велике ратне победе, како би краљица из рода Романова живела међу Србима и родила будућег српског краља и како би тај брак утицао на спајање најбрже растуће светске силе царске Русије и наше земље која би уживала велики углед и поштовање.
