Роса Пантић, борећи се раме уз раме са својим мужем Вучком, остаће заувек запамћена као хероина Топличког устанка који је почео 26. фебруара 1917. Њен отпор је почео када су јој бугари запретили да ће јој убити тек рођеног сина уколико не наговори мужа да се преда. Међутим, Роса је потрчала за чергом и мужу рекла да никако не одустаје од боја и да сина Адама ,,стоструко” освети. Тако је и било. Касније су добили још троје деце.
Она је увек носила пушку и са мужем била у борби. Када су 1943. године партизани напали њеног Вучка испред куће, разјурила их је пуцајући у њих из чега је стигла – каже Росин унук Душан Јовановић.
Колико је било велико њено срце и колико је била пожртвована говори и чињеница да је без устручавања тело сина Вукосава којег су са осамнаест година током Другог светског рата убили партизани, извадили му срце и ставили уместо њега камен, па га изложили на трг у Прокупљу, сама вратила у село. Она је извадила камен из његових груди, ставила га крај њега, а онда га однела у родно село Лазаревац.
Роса је убијена од стране комуниста 1945. године метком у потиљак, а њен муж незнатно касније.
