Многи су мислили да је та вест шала
Аустроугарска објава рата Србији којом је почео највећи сукоб који је свет до тада видео, по начину на који је стигла представљала је преседан. Никада раније у историји ратовања једна земља није објавила рат другој поштом, у обичном телеграму који су сви могли да прочитају.
Данас знамо да је телеграм стигао 28. јула 1914. године и да га је примио писар Момчило Ђурашковић. У прво време у Србији владало мишљење да је реч о шали, још једној аустроугарској провокацији. Ипак, ако је неко у влади ово мислио, међу њима није био и тадашњи премијер Србије Никола Пашић.
Краљ, влада, све важније политичке и јавне личности већ тада нису били у Београду већ у Нишу, граду који ће постати ратна престоница Србије. Тако се и догодило да тог 28. јула 1914. године Никола Пашић телеграм о објави рата примио у нишком хотелу „Европа“, док је ручао.
Како је било између 12 и 13 часова, сала је била пуна грађанства које је, упркос неизвесности која је тих дана владала, у ресторан свратило на ручак. У тренутку када је поштар прилазио Пашићу сви су задржали дах.
У сећањима поштара који је Пашићу уручио ратну објаву остала је забележена и његова реакција, као и прве речи.
Прочитајте и:
– Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи – рекао је тада Пашић.
Након овога сазвана је хитна седница владе, на којој је разматран план одбране. Србија је, заправо, у том тренутку имала потписане само савезничке уговоре из балканских ратова и де факто је била сама. Ипак, то се ускоро променило.
Аустроугари су још исте вечери бомбардовали Београд, а ствари су се након тога одвијале муњевитом брзином – Русија је 28. јула наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Немачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.
