Петар Петровић Његош је умро 31. октобра 1851. године.
Пред крај свог живота 1845. исте оне године када је у Београду штампано његово ремек-дело “Луча микрокозма”, владика Петар ИИ Петровић Његош је наредио да се на Ловћену, на Језерском врху, подигне скромна капела. Црквицу је посветио свом стрицу, Светом Петру Цетињском и још тада изразио жељу да ту буде сахрањен, без много помпе и церемонија.

Тада нико није могао ни да претпостави да ће ту, последњу жељу великог владике бити невероватно тешко испунити и да ће тек након смрти Нјегоша чекати права голгота.

Петар Петровић Његош је умро 31. октобра 1851. године, али његов аманет није одмах могао да буде испуњен.

Иако је Његош изричито оставио упутство да буде сахрањен на Ловћену, Црногорци су страховали да би Турци могли да се домогну планине и оскрнаве његове посмртне остатке. Зато је, уместо у својој капели, Његош прво сахрањен у цетињском манастиру где су почивале мошти његовог стрица Светог Петра Цетињског – рекао је историчар Добрица Јовичић.

Прочитајте и:

Шта је Великог војводу Путника болело до гроба

Четири године касније, 1855. процењено је да више не постоји опасност од Турака, па су Његошеви остаци пренети на Ловћен чиме је по први пут испуњена његова последња жеља.

Чинило се да је владика коначно пронашао вечни мир, али испоставило се да су најгоре године тек долазиле…

– Током Првог Светског рата, Аустроугари су жестоко бомбардовали Ловћен и капелу вероватно знајући са важност коју су Срби и Црногорци придавали овом месту. Након Мојковачке битке и окупације 1916. године, Аустроугари су оскрнавили Нјегошев гроб и наредили да се остаци опет пренесу на Цетиње – објашњава Јовичић и додаје да су окупатори планирали да потпуно униште капелицу и на том месту подигну споменик у знак аустријског освојења Ловћена.

Према неким записима, ископавање Нјегошевих костију извршено је кришом, ноћу, а како су гроб копали војници, многе кости су због непажње изгубљене. Прича каже да је један аустријски војник, пореклом Србин, касније у разрушеном гробу пронашао три кошчице, чувао их кроз цео рат и тек после доставио на Цетиње.

Пораз у рату осујетио је Аустроугаре у намери да Ловћен претворе у споменик своје државе. Црна Гора се нашла у новоформираној држави југословенског народа, а краљ Александар Карађорђевић је наредио обнову капеле и по други пут, испуњавање Нјегошевог аманета.

– Све што је остало од старе капеле узидано је у нову, а онда је била идентична копија првобитне црквице. Свечани пренос Нјегошевих костију обављен је 21. септембра 1925. године, а чину је присуствовао и краљ Александар Карађорђевић који је лично учествовао у уношењу ковчега у обновљену капелу – истиче Јовичић уз коментар да нарочито симпатично данас делује прича да су, за ову прилику, Црногорци до Ловћена направили пут како би краљ Александар њиме могао да прође до капеле.

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име