У народној песми он је „од Гласинца, поља широкога, са високе горе Романије“. У Србији, реч је о једном од најславнијих, а свакако најопеванијих хајдука свих времена.
Старина Новак је био јунак много пре Карађорђа, а реч је о човеку чија је борба против Турака постала претеча свих каснијих српских буна и устанака!
У румунској култури овај хајдук се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске.
Прочитајте и:
Новакова пећина, а Новака нигде
Иако нема доказа да је тамо заиста и био, Старину Новака су упамтили и у Републици Српској. На јужној страни планине Романије, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина. По народном предању, он је ту хајдуковао са својим братом Радивојем и синовима Татомиром и Грујицом, такође познатим хајдуцима.
Па ипак, у српској култури, сећање на Старину Новака је претежно сачувано у епским песмама.
Оне каже да је од зулума „проклете Јерине“ побегао у друмске разбојнике, и да је хајдуковао по Херцеговини, Босни и Србији.
Управо тако је почела немилосрдна борба Старине Новака против Турака. За кратко време је формирао чету, а његова лична храброст и умешност у командовању су довели до тога да му се придружи велики број сељака и слободних хајдука.
Румунски извори су ипак много егзактнији и обимнији – име Старине „Баба“ Новака везује се за време владавине кнеза Михаја Храброг, који се борио за ослобођење од Турака 1595. године. Он је чету српског хајдука примио у своје редове, а Новака поставио за једног од највиших команданата своје војске.
У румунском граду Клужу, српском хајдуку је подигнут споменик народне захвалности, а у Букурешту постоји и истоимени булевар. Тамошњи народ га није заборавио.
Предање каже да је Старина Новак на превару ухваћен и заједно са саборцима набијен на колац. Нјихова тела су остављена гавранима и тек неколико дана касније спаљена 1601. године. Баш на том месту је и подигнут споменик који и данас постоји.
