Радомир Путник (24. јануар 1847 – 17. мај 1917) српски војсковођа, министар војни, војвода, начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату.
Као главни стратег српске војске, Путник је био и главни архитекта великих српских победа у биткама на Куманову (1912) против Османлија, против Бугара на Брегалници (1913), против Аустро-Угара на Церу и Колубари (1914).
Презиме Путник његова породица је добила у време када су преци, тачније прадеда Арсеније, доселио са Косова у Великој Сеоби Срба (1690) у Белу Цркву. Када су његовог прадеду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. По ослобођењу Србије у XИX веку, породица се из Аустро-Угарске преселила у Србију. Отац Димитрије је био учитељ у Крагујевцу.
Прочитајте и:
Марија Карађорђевић: Животна прича највољеније српске владарке
Радомир Путник родио се у Крагујевцу 24. јануара 1847. године. Војник и војсковођа српске војске пуних четрдесет година. Војничко звање је стекао на Артиљеријској школи у Београду. После многих распореда и напредовања у служби 1903. године унапређен је у чин генерала и постављен за начелника Главног генералштаба. Године 1906. био је први пут именован за министра војног.
Прочитајте и:
Свим силама се борио за Српство: Како су Пупина због једне изјаве окривили за Сарајевски атентат
Радомир Путник је творац модерне српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је различите новине, укључујући и решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у војне послове.
Кад бисте на улици, у време кад је живео војвода Радомир Путник, прошли поред њега никад не бисте помислили да је од један од најодликованијих појединаца у нашој историји, јер их никад није носио у јавности.
Крајње необичан поступак Радомира Путника, који је одликован не само домаћим већ и страним ордењем, интригирала је јавност па му је једном приликом неко поставио питање зашто је то тако.
Његов одговор и данас фасцинира многе, а војвода је и због њега заслужио да уђе у српску историју
– Моје декорације су испод мундира – у једној реченици је одговорио војвода Путник.
Поред умерености и жеље да не наглашава своја одликовања, Путник је вредан дивљења и због чињенице да је за време балканских ратова, наредио да дневнице потпоручника и војводе буду исте, три динара дневно.
