Одмах након Мајског преврата и доласка на престо 1903. Петар И Карађорђевић је изабрао место за династичку задужбину, цркву – маузолеј, на врху Опленца. Црква Светог Ђорђа на Опленцу грађена је као храм и маузолеј владарске породице Карађорђевић. 1. маја 1910. године започета је градња цркве, према плановима Косте Ј. Јовановића.
Она доминира крајоликом у који се уклапа како префињеним изгледом тако и материјалом од ког је сачињена, а белина мермера у контрасту са зеленилом шума око ње представља савршени склад.
Саму градњу цркве прекидали су прво Балкански, а затим и Први светски рат, те је краљ Петар И умро 1921. не довршивши своју задужбину. Замисао је била да се на зидове цркве уклешу имена свих страдалих војника у Балканским ратовима, али, како је недуго затим у Првом светском рату Србија изгубила преко 350.000 војника, од те идеје се морало одустати.
Када је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном пљачкању – скинут је и однет бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран, звона. Полупани су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.
Прочитајте и:
Дрезденска конференција КПЈ – смртна пресуда Србима
У цркви се посебно истиче мозаик од 725 сликаних композиција (513 у храму и 212 у крипти), на којима се налази 1.500 фигура. Укупна површина мозаика је 3.500 метара квадратних, са 40 милиона разнобојних стаклених коцкица, које имају 15.000 разних нијанси боја.
У овој монументалној петокуполној грађевини доминира и импозантан свећњак. Свећњак се спушта из наоса централног кубета. Направљен је од прикупљеног па претопљеног победничког оружја са пробоја Солунског фронта. Када се мало боље погледа види се да има форму круне српских средњевековних владара. Налази се са унутрашње стране и окренута је на доле, што симболично представља тугу за изгубљеним српским царством у бици на пољу Косову 1389. године против Отоманског царства. Свећњак има пречник 9 метара и са носачима и држачима тежи 3 и по тоне, а у себи носи симболе и победе и пораза. Од истог материјала као свећњак на носећим стубовима урађени су држачи за заставе, кандила изнад саркофага и оплата за врата.
