Најстарија ктиторска фреска на нашим просторима која приказује двоглавог орла је слика кнеза Мирослава.
Српски грб са двоглавим орлом и четири оцила саставни је део наше традиције и идентитета и уз мање корекције постоји већ вековима. Верује се да су први почели да га користе Немањићи, а иако није постојало устаљено правило, на најстаријем данас сачуваном приказу грба, орао уопште није био бео.
Грб Србије се кроз векове мењао, добијао или губио неке елементе, али је увек задржавао основне симболе државности и државотворности Србије – двоглавог орла и четири оцила.
Садашњи српски грб чини сребрни двоглави орао оружан златно на црвеном штиту. Орао на грудима има црвени штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.
Прочитајте и:
Двоглави орао је првобитно био симбол Византијског царства, и представљао је духовну и световну власт његових владара. Kасније је постао уобичајни хералдички мотив и током историје се налази на грбу неколицине источноевропских држава укључујући и Србију.
Најстарија слика двоглавог орла налази се у Бијелом Пољу
Двоглави орао се први пут код српске властеле појављује још у доба Стефана Немање. Боја орла, међутим, варирала је. Најстарија ктиторска фреска на нашим просторима која приказује двоглавог орла је слика хумског великог кнеза Мирослава у цркви Светог апостола Петра на Лиму, код Бијелог Поља.
Kнез носи кратак плашт цео покривен малим црвеним двоглавим орловима у круговима. Мирослав је био брат Стефана Немање па се да закључити да је грб у то време већ био у употреби.
Након овог периода грб овог изгледа се устаљује – Стефан Првовенчани, краљ Радослав и краљ Владислав, на фрескама у Жичи, Богородици Љевишкој, Милешеви и Студеници на одећи носе жуте тј. златне двоглаве орлове у круговима, најчешће на црвеној подлози.
Изглед грба у доба цара Душана
Пуну афирмацију овај грб доживљава за време владавине цара Душана што се повезује са његовим настојањем да српска краљевина постане главни настављач и обновитељ Византијског царства.
На застави која се појављује 1339. године на мапи каталонског картографа, Душановог савременика, Анђелина Дунсерта, сачуван је изглед овог грба. На карти је приказано краљевство Душана Немањића са његовом престоницом Скопљем, над којим се вијори златни барјак са црвеним двоглавим орлом.
Очигледно је да устаљено правило о боји орла није постојало. Током 14. века почињу да се појављују различите варијанте грба Немањића – сребрни двоглави орао на црвеној позадини, и црвени двоглави орао на сребрној позадини.
На крају се усталила варијанта сребрног орла на црвеном пољу, насупрот византијског црног орла на златном пољу, и та варијанта се данас сматра грбом Немањића.
