Лето се тек будило. Ондашње новине су објавиле да је било пријатних 25 степени. Био је пијачни дан, па је становништво из околних села пожурило да у граду прода шта може. И ђаци су баш тада долазили да преузму књижице. Распуст тек што је почео.
Немачка окупација се тог 5. јуна 1941. године није нарочито осећала у Смедереву, граду на 45 километара од Београда. Наравно, ту и тамо, видели су се немачки војници, али се народ слободно кретао, трговало се и радило, па је и живот некако ишао даље. Само дан пре у граду је гостовала позоришна трупа из Новог Сада.
А онда се зачула експлозија из правца тврђаве, једног од симбола Смедерева који се налази у центру града.
Прочитајте и:
Овако ће изгледати српске светиње на КиМ ако дозволимо стварање велике Албаније (ФОТО/ВИДЕО)
После капитулације Југославије, Немци су одредили Смедерево као место на коме ће се складиштити сва заробљена опрема, оружје, муниција и бензин.
– У граду је било према неким проценама око 400 вагона муниције! Све се то налазило у тврђави која је одмах поред пруге, а коју је чувало само 6 немачких стражара јер је окупатор сматрао да нико није толико луд да проба да запали тако огромну количину оружја у центру града – прича Добрица Јовичић, историчар из Смедерева.
Тог 5. јуна 1941. године у 14:14 догодило се управо незамисливо! Прво су се чули пуцњи, а затим и велика експлозија. За само неколико тренутака Смедерево је било потпуно уништено.
Тих 400 вагона муниције који су се налазили у тврђави имало је јачину неколико атомских бомби! Град је био буквално збрисан. У целом Смедереву остала је неоштећена само 21 кућа! Неки историчари данас тврде да, да није било старе средњовековне тврђаве која је примила најжешћи удар, након експлозије не би било Пожаревца, Ковина, Гроцке, чак ни делова Београда! Преживела би само Смедеревска Паланка јер се налази у рупи – објашњава Јовичић.
Последице су биле разорне. Погинуло је преко 2.500 људи, али тај број није никада тачно утврђен. Идентификовано је само 585. За град који је у том тренутку имао око 11.000 становника, то је значило да је експлозија убила сваког четвртог Смедеревца.
Саботажа или несрећан случај?
Узрок експлозије никада није расветљен. Прва верзија је била да је до трагедије дошло случајно, због високе температуре, али је касније доказано да је то немогуће. Једноставно, није било довољно топло.
Много после, појавиле су се приче да је реч била о комунистичкој саботажи.
Озлоглашени совјетски агент Мустафа Голубић у то време је допутовао из Москве и виђен је 4. јуна у Београду, а постоје сведочења о томе да је био у Смедереву 5. јуна. Оно што се поуздано зна је да је, само два дана касније, ухапшен насред Кнез Михаилове улице у Београду. За датум његове смрти узима се 11. јун, дакле шест дана након експлозије у Тврђави – тврди смедеревски историчар.
Ако је ова верзија тачна, истиче наш саговорник, комунисти су желели да направе диверзију вероватно не знајући праву количину муниције у Тврђави, као ни димензије катастрофе коју ће изазвати.
Страшна судбина путника воза који је каснио 2 минута
Трагедију је повећала чињеница да се воз пун ђака који су дошли по сведочанства у том тренутку налазио баш у станици која је испред Тврђаве.
Иронично, воз је каснио два минута и то је било кобно. Преживело је само 12 путника, а проналажени су и по неколико десетина метара далеко од онога што је некада била смедеревска станица.
– Ако је реч о саботажи, датум сасвим сигурно није изабран случајно! Знало се да је тада пијачан дан, да је у граду много људи И да деца долазе по оцене. То би било исто као када би неко данас за видовдан извео неки терористички чин – објашњава ЈовичИћ.
Права истина ипак, остала је све ове године мистерија.
Након 5. јуна Смедереву је предстојала огромна обнова. Иронично, новац за изградњу дали су управо Немци, а према неким подацима уложено је чак милион марака. Смедерево је тако постало једини град на овим просторима који је изграђен у току Другог светског рата.
