Динар се као новчана јединица користи још од старе ере, а данас је валута више земаља света. Порекло речи везује се за Римско царство које је још око 200. пре наше ере ковало сребрне новчиће под називом денаријус. Само име указивало је на термин „по десет“.
Сличну грчку реч денарион ће преузети прво Византија, а преко ње и Арапски свет који ће је проширити на територије свог утицаја посредством трговине. Слични термини за новац ће овладати великим делом Европе. У Француској се појављује дениер, у Италији денаро, а код Словена денар.
Прочитајте и:
Херој Кошара и ПРВИ НА ЛИСТИ “ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ”: Србија мора остати војно неутрална!
„Пара“ потиче од арапског језика у коме реч „бара“ значи сребро. У Турској је од 17. века пара новчана јединица, а под њиховим утицајем наш народ је преузима као уопштени термин за новац. Од 19. века почињемо да је користимо за најмањи део динара, што се није променило до данас.
„Српски динар“ се према писаним изворима може сместити у 1214. и време владавине Стефана Првовенчаног. Током читавог средњег века се, због повлачења злата из оптицаја, кује новац од сребра. Самим тим, ковнице су биле смештене у близини великих рудника сребра: Трепча, Рудник, Ново Брдо, Сребрница итд. Српски динар престаје да се кује 1459. падом Деспотовине.
Под Обреновићима почиње ковање новца од бакра са кнезом Михаилом на аверсу, а од 1875. и у сребру са ликом Милана Обреновића. Први новац од злата кован је у 1879. и имао је номиналну вредност од 20 динара. Новчанице су у Србији штампане такође од 19. века. Прве су пуштене у оптицај 1884. у време отварања Привилеговане народне банке Краљевине Србије. Новчаница је имала вредност од 100 динара, а израђивана је по узору на 100 белгијских франака.
Данас се динар употребљава још и у Ираку, Јордану, Кувајту, Алжиру, Бахреину, Либији, Судану и Тунису.
Извор: Опанак
