Реч је о комплексу од три пећине, које су међусобно повезане и које су један од највећих београдских туристичких потенцијала. Ево историје чувене Ташмајданске пећине –
Позната је била још и Римљанима, јер су из ње вадили камен за градњу старог Сингидунума. После различитих смена народа, до Ташмајдана стигли су и Турци, који су заправо и кумовали његовом данашњем називу (Ташмајдан у преводу значи рудник камена или каменолом).
Карађорђе је у пећинама испод београдског парка имао штаб када је отимао град од Турака у Првом српском устанку. Оне су потом биле склониште од аустроугарског бомбардовања града у Првом светском рату, да би у Другом светском рату немачки командант Александар Фолер бетонирао подове и унео армиране бетонске лукове.
Мало је оних који знају да је један од најлепших паркова у Београду био Старо гробље –
Ту је почивала комплетна елита ондашње Србије, од Ђуре Јакшића, преко Јосифа Панчића, па надаље. Централни део парка припадао је православцима, ближе Таковској улици сахрањивани су католици и протестанти, а у околини баште ресторана „Шанса“ почивали су војници, утопљеници и самоубице. Оно је формално пресељено на територију данашњег Новог гробља, међутим, и данас ко дубље закопа лопатом опет ће тамо наћи кости.
Један део гробља није једноставно пресељен. Сурван је кроз рупу у земљи право у пећину испод Ташмајдана. А онда је тај мрак годинама касније прогутао још једну жртву –
Прочитајте и:
„Руска војска је ишла да победи или погине“: бивши командант руских ВДВ снага о маршу на Слатину ’99
– Неколико деценија након Другог светског рата, одломио се део горњег свода ове пећине. Земља се буквално отворила, а у мрачне ходнике Ташмајдана упало је, према причама, дете које се тог тренутка играло у парку изнад. Одломљени део свода још увек се налази унутра, али прича о детету још увек није документована. Тај део, изнад свода пећине, данас је обезбеђен чврстим чепом од армираног бетона – каже за “24 сата” археолог Раде Милић.
Пећина крије још једну морбидну праксу – студенти медицинског факултета су после Другог светског рата сазнали за кости које ту леже. Шуњали су се унутра и крали их за вежбе. И заиста, сасвим је јасно да је пећина у ствари рака. Још увек се у таваницама пећине могу наћи заглављени делови остатака мртвачких ковчега.
