Изашао из аустроугарског подаништва и примио српско држављанство
Индустријалац, филантроп, добротвор и гувернер Народне банке у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Ђорђе Вајферт (1855-1937) рођен је 15. јула 1850. године.
Човек који је за себе говорио да је пореклом Немац, а душом Србин, основну школу и реалну гимназију завршио је у Панчеву, гимназију у Пешти, а у Вијенстефану код Минхена економску-пиварску академију
По завршетку школовања наставио је породичну пиварску традицију. Године 1873. отворио је на падинама Топчидерског брда велику и модерну пивару. Пошто странцима није било дозвољено да имају непокретности, Вајферт, који је родом био Немац, изашао је из аустроугарског подаништва и примио српско држављанство.
Панчевачку пивару наставио је да води његов отац Игњат, а Вајферт је финансирао истраживања рудног блага у Костолцу, борским рудницима, али и руднику живе на Авали.
Био је велики колекционар, а своју нумизматичку збирку од 14.000 експоната поклонио је Београдском универзитету. Музеј града Београда од њега је на поклон добио колекцију од 250 гравира, карата и слика главног града.
Вајферт је био велики добротвор. Поклонио је земљиште на коме се данас налази болница „Др Драгиша Мишовић“, а помогао је и њену градњу.
Оснивач је Фонда за бригу о ратним инвалидима, а сам је учествовао у српско-турским ратовима.
Као истакнути индустријалац и финансијер изабран је 1890. године за гувернера Народне банке Краљевине Србије. У новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца поново је био гувернер од 1920. до 1926. године.
Један је од оснивача Београдске задруге и први председник Индустријске коморе.
Умро је 1937. године у Панчеву и сахрањен у Цркви Свете Ане коју је за живота подигао.
Проглашен је за почасног грађанина Панчева, а његов лик налази се на новчаници од 1.000 динара.
