ТАЈНО ГРОБЉЕ У ВАЉЕВУ: Само још споменик америчком лекару Семјуелу Куку подсећа на оно што голим оком није видљиво
То невидљиво под земљом „избрисано“ је својевремено да би се подигао монументални споменик Стевану Филиповићу који је деценијама симбол Ваљева, практично на хиљадама гробова погинулих и умрлих у Првом светском рату
Сви, који су макар једном посетили Ваљево, знају да се на брду Видрак, које гледа на центар вароши на Колубари, налази спомен парк и споменик у лику народног хероја Стевана Филиповића под вешалима, посвећен борцима револуције, као симбол борбе против фашизма у Другом светском рату и својеврсни симбол Ваљева. Заборавило се, међутим, шта се на том месту налазило до пре нешто више од шест деценија, када је свечано отворен 15 метара висок споменик, рад вајара Војина Бакића.
Прочитајте и:
Да ли знате да постоји „Химна Срба муслимана“? Моћне Османове речи одјекују
Цена је била, како у свом публикованом раду „Тајна ваљевског гробља на Видраку“ откривају историчар Народног музеја др Владимир Кривошејев и урбаниста Јован Јовановић, у „затирању претходног садржаја“ – старог варошког, али и Ратничког гробља на којем су сахрањивани официри и војници пострадали у ратни сукобима 1914-те, као и десетак хиљада војних и цивилних жртава велике епидемије тифуса из прве половине 1915. године.
– Гробље је наврх брежуљка. Правилно су нанизани безбројни гробови са простим црвено-смеђим крстом који носи име покојника. Ту има Срба, Аустријанаца и других нација. Смрт све изједначава и војници почивају поред својих официра – запис је Арчибалда Рајса који је крајем 1914. године посетио Ваљево.
А српски пуковник др Милан Пецић последњих дана те године, када је букнула епидемија пегавог тифуса и Ваљево постало град-болница, у својим сећањима наводи: “Дневно је умирало по 20, 40, 60, 80, 100, једног дана и 150 људи… Умрли су свакодневно колима одвожени на гробље и сахрањивани, прво појединачно, а потом све чешће у масовне гробнице”.
Настојећи да освежи и обогати сазнања о овој теми, Кривошејев констатује „да је услед измена урбане структуре града, Ваљеву дошло до низа промена друштвене меморије“.
Социјалисти, комунисти и борци одали почаст народном хероју Стевану Филиповићу
– Поред осталог, промењен је и назив брда на којем се ово гробље налазило. Стари назив Бајир (на турском: брдо) замењен је називом Видрак, како се раније звала само западна страна брда, ка Колубари. Са тим изменама, сазнање о некадашњем постојању варошког гробља на Бајиру – Видраку није потпуно нестало, али је делимично избледело из сећања. Знало се да су на Бајиру сахрањивани ратници пали у бојевима и војне и цивилне жртве епидемије тифуса, али је уопштено сматрано да се све то одигравало у склопу једне целине, без омеђавања и јасних подела на стари цивилни и новији ратни део гробља. Међутим, историјски извори расположиви од раније указују да је подела било, да су постојале издвојене парцеле, а новооткривени извори омогућавају да се свака издвојена парцела препозна, одреди њена функција, као и положај на терену – каже Кривошејев.
ОТКРИЋЕ НОВИХ ГРОБЉА
Нова сазнања, на основу анализе документације и самог терена, указују да су поред старог варошког гробља које се делом простирало на затравњеном платоу данашњег спомен парка, а делом на пошумљеном делу северно и западно од монументалног споменика Стевану Филиповићу, постојала и три војничка гробља из Првог светског рата.
– Прво је било Ратничко гробље, испод грађанског гробља, вероватно формирано 1914-те, уз реалну претпоставку да су у његовом продужетку масовно сахрањивани умрли од тифуса 1915. године. Друго су костурнице са бетонским крстовима изнад Видрака, изнад грађанског гробља, које су 1916. године саградиле окупаторске власти и у њих пренели појединачне страдале ратнике из ширег окружења ваљевске општине. Треће је било Главно ратничко гробље на Попарама, изнад Видрака, формирано крајем 1914-те и током 1915-те, које су следеће године уредиле окупационе власти саградивши камену капију и оградивши га жицом – прича историчар.
ЈЕДИНИ САЧУВАНИ ДОКАЗ
Остала је непознаница шта се десило са посмртним остацима ратника из Првог светског рата када је средином прошлог века грађен спомен комплекс посвећен борцима из Другог светског рата и то би, како каже Кривошејев, требало да буде предмет нових истраживања. У међувремену, једини сачувани материјални доказ о онима који су сахрањени на овом, како многи Ваљевци кажу „неправедно заборављеном светом месту“, јесте гроб и споменик америчког лекара др Самјуела А. Кука, који је лечећи српске војнике и цивиле, такође изгубио живот са тифусом. Поред др Кука ту су били сахрањени и аустроугарски лекари др Фридрих Плогл и др Алфред Пеилцер.
SD/Blic
