Тог 25. фебруара 1815. године, по налогу Сулејман-паше, убијен је Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук, борац против Турака и један од људи помињаних као могуће вође Првог српског устанка.
Прича каже да су, када је Станоје имао свега 14 година, око јесени 1777. године, при скупљању харача, Турци претукли његовог оца пред целом породицом, после чега је овај пао у постељу, а затим умро. Младог Станоја, ова сцена прогањала је до краја живота.
Како би га сачувала од тешких послова на селу, мајка је Станоја дала на абаџијски занат, а ту је научио и да чита и да пише. Ускоро је имао сопствену радњу, посао му је добро ишао, а богатство се увећавало.
Ипак, сећање на неправедно страдалог оца стално га је мучило…
Човек који је могао да буде вожд
На позив Карађорђа да се придруже борби против Турака, Станоје се одазвао. Његово прво учешће почело је приликом освајања тврђаве Рудник.
Карађорђе га је брзо заволео, Станоје га је свуда пратио и ускоро постао његова десна рука. Двојица хајдука били су побратими, а по неким изворима вожд је Главашу био стари сват или чак кум на свадби.
Прочитајте и:
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Шта значи појам “четник” и зашто су ЛОБАЊА и укрштене кости њихов симбол?
Станоје Главаш заувек ће остати упамћен по томе што се одрекао титуле вожда и вође Првог српског устанка у корист Карађорђа Петровића. На Скупштини у Орашцу, 1804. године, Главаш је рекао:
– Него, ви узмите за врховног вожда Карађорђа, којег ћу ја први слушати, који је бољи од мене и од свију нас, а ја ћу чинити што могу, као до сад.
Тако је и било. Главаш се истакао у боју на Делиграду и опсади Београда. Са 2.500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију.
Плашили су се и име да му помену
Главаш је због своје хајдучке прошлости, учешћа у Првом српском устанку и популарности међу обичним народом био стално под пратњом људи београдског везира – Сулејман-паше Скопљака. Легенда каже да су га се Турци толико плашили да ни име нису хтели да му изговарају „да не чује зло“.
Турци су Станоја Главаша убили 25. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше искасапивиши цело његово тело и одсекавши му главу. У близини места погибије, у једној јарузи поред пута, првобитно је био и сахрањен.
Главу су Турци однели Сулејман-паши на увид, после чега је дуго стајала окачена испред београдске Стамбол капије, а затим је нестала, да би се касније појавила сахрањена са телом.
Постоје две верзије приче о томе како је глава доспела до гроба. По једној, главу је кришом ноћу скинула Главашева полусестра Марија. По другој, њу је откупила Станојева сестра Стана од једног Турчина, крадом, од дела братовљевог блага.
Како било, цело тело је 1902. године пренето у посебну камену гробницу у дворишту цркве Светог Архангела Гаврила у селу Баничина у данашњој општини Смедеревска Паланка.
Извор: Srbija Danas
