Ловћен, света планина, никад претуљено кандило пред ликом знамења српске слободе, од ономад се од убојне вреве у темељима тресе. Купа се у јуначкој крви својих дивних и дичних браниоца. Напад на њега је удар ножа у наше срце, у наше биће, објавио је цетињски лист ,,Вјесник“ 1915. године, наком првих удара Аустроугара на ловћенске положаје нашег народа.
Ловћен је, како је написао ,,Вјесник“, најљепши украс Црне Горе и најиздигнутији свјетионик у мрачним вјековима балканског ропства и да је та света српска планина сада нападнута и у највећој опасности.
– Сада је најжешћом, надбјесомучнијом силом нападнут. Напад на њега је удар ножа у наше срце, у наше биће, упозорио је стари политички лист
Са Цетиња је поручено да је ловћенско подножје последњи бастион српске слободе и да ће сваки Србин на својој светој планини ако треба и да погине за слободу, име и част Црне Горе.
– Одасвуда притиснути од далеко надмоћнијег непријатеља, који је нагнао остатке српске независности под врхове црногорских планина, сви смо се физичким отпором и уздањем духа прибили уз, свакојем Србину и Славјанину, драги и свети Ловћен, да на њему изгинемо за слободу, име и част Црне Горе, закључено је у тексту који је објављен у децембру 1915. године.
