Концентрациони камп Маутхаусен (од лета 1940. познат као Концентрациони логор Маутхаусен-Гусен) је израстао у највећу групу нацистичких концентрационих логора изграђених поред Маутхаусена и Гусена у Горњој Аустрији, око 20 км источно од Линза.
Овај логор био је класификован као логор 3. реда, што је значило да је имао најбруталније могуће услове притвора, а у њему је настрадало на хиљаде Срба током Првог и Другог светског рата.
До 1945. године у логор Маутхаусен и његове споредне логоре депортирано је око 200.000 особа. Међу њима је било људи из преко 30 различитих националности. Око 2,5% од логораша биле су жене. У логору су такође били затворени млади и деца.
Из непознатих разлога концентрациони логор Маутхаусен био је сврстан у категорију ИИИ, те је био јединин а подручју Трећег Рајха у тој категорији. Та је категорија означавала уништавање људи кроз присилни рад. Разлог је вероватно у томе да су логор и каменолом били релативно изоловани од цивилног становништва.
Укупно је у логору било затворено 197.464 људи, од којих је 100.000 убијено или су умрли од посљедица прислиног рада.
Био је дом великог броја политичких непријатеља Рајха током Другог светског рата. Немачки војници су га звали „Дробилица за кости“ због окрутности која је владала у њему.
Процењује се да су тзв. степенице смрти, готово сваки дан имале неку жртву. Чувари су се некада забављали терајући јадне и изгладнеле затворенике да се тркају уз степенице.
Неко је увек у овој трци смрти преминуо, а оне преживеле су постројавали по ивици каменолома и држали на нишану, дајући им да бирају: или да буду упуцани или да гурну оног до себе са ивице у провалију. Много њих је у овој ситуацији одлучило да скочи са литице и оконча своје муке. Ово место је цинично названо зид падобранаца.
