Задржимо ову причу у границама политичке некоректности
Политичка карикатура већ неколико векова представља важно оруђе које служи да се противник или непријатељ исмеје, да се сатанизује, да му се разобличи стварна или учитана суштина, већ по потреби датог тренутка или циља који жели да се постигне.
Скаредне порнографске карикатуре француске краљице Марије Антоанете, које су биле широко распрострањене упркос покушајима старог режима да их сузбије, одиграле су важну улогу у припреми терена за Француску револуцију; свакако нису биле кључне, али свака ситница је битна.
Код нас је политичка карикатура стигла релативно касно, из објективних разлога условљених специфичним и често неповољним околностима под којима се развијала модерна српска држава, и српско друштво у њој. Почетком 20. века она није била на оном технички дотераном нивоу на којем је свакако овде приложена илустрација.
Она приказује српског регента Александра — формалног заповедника Прве армије која је извојевала победе код Куманова и Битоља током Првог те на Брегалници током Другог балканског рата — како праши по задњици бугарског краља Фердинанда, којем из руке испада макета Битоља.
На макети пише „Монастир“, што је назив тог града из периода Османске царевине. Невезано за илустрацију, али изворни словенски назив града „Битола“ етимолошки је повезан са речи „обитељ“, од глагола „обитавати (заједно)“. Реч „обитељ“ се од средњег века користи за монашку заједницу у манастиру; првобитно насеље се и развило око манастира Буково, Грци су из тог разлога и сами град назвали Монастир, и пошто је грчки утицај превагнуо, под тим је називом град ушао у 20. век.
Прочитајте и:
Према томе, ово не може бити наша карикатура, иако се на интернету може пронаћи податак да се ради о српској пропаганди; но не само техничка дотераност већ и чињеница да је „Монастир“ написан латиничним писмом, потпуно оповргава такво порекло карикатуре. На страну што се чини да је у доњем десном углу потписан неки „Миллер“ или „Муллер“, или тако нешто; аутор је извесно Енглез или Француз.
Друго, тврди се да је у питању пропагандни постер који приказује нашу победу над Бугарима у Другом балканском рату; а опет, нама се чини да испод потписа аутора стоји година 1916. Сем ако нисмо слепи, или ако нам се не привиђа, то се сасвим лепо уклапа у историјску чињеницу да је Битољ ослобођен 19. новембра 1916, као први комад Краљевине Србије који смо повратили после Албанске голготе.
У питању је психолошки изузетно важан тренутак српске борбе у Великом рату, који објашњава и овакву карикатуру; истовремено, стављање овога у контекст Другог балканског рата нема никаквог смисла, пошто Бугари тада нису били ни близу Битоља, мада он јесте требало њима да припадне по српском-бугарском споразуму који је омогућио стварање Балканског савеза.
Фото: Wikimedia Commons/Public domain/Sadko
Извор:
