Прве Олимпијске игре модерног доба одржане су 1896. године у Атини, а наша држава није имала свог спортског представника, међутим били смо у самом центру пажње овог величанственог догађаја, а интонирана је и српска химна.
Иако званично нисмо учествовали у такмичарском делу прве највеће светске смотре спорта, играма је присуствовао краљ Србије Александар Обреновић на позив грчког владара Ђорђа Првог.
Француз Пјер Кубертен решио је да крајем 19. века покрене нови Олимпијски покрет, а у томе, упркос слабо прихваћеном спортском стилу живота, добио је подршку нашег младог, двадесетогодишњег монарха.
Александар је био једини владар који се нашао на свечаном отварању првих модерних Олимпијских игара, уз домаћина, грчког краља Ђорђа.
Том приликом интонирана је и српска химна „Боже правде“, а тог детаља сећао се и деценијама касније чувени војвода Живојин Мишић, који је такође био у Атини, у својству ађутанта последњег Обреновића.
Част која је приређена Александру одушевила је и грчке медије, који су данима писали о томе, стављајући сам спорт у други план, а најбоље сведочи стих који се орио на самом борилишту: „Живели Срби и Грци, живеле Олимпијске игре дедова и очева наших и игре потомака наших“.
