Порука Стаљину: На месту данашњег Хемијског факултета, на месту зграде коју београђани и даље зову зграда Природно – математичког факултета, налазила се Главњача – зграда Управе града Београда која је била носилац управне и полицијске власти.
Главњача је остала упамћена као затвор који је био у функцији од 1864. године, од периода владавине династије Обреновић, па до 1953. године када је срушена због пројекта Александра Секулића и Ђорђа Стефановића – зграде Природно математичког факултета, чувеног послератног универзитетског здања.
Затвор Главњача
Поменуто чувено здање архитеката Александра Секулића и Ђорђа Стефановића крије једну од највећих тајни Београда. Зграда ПМФ је пројектована да буде на месту поменуте Главњаче – озлоглашеног затвора који је био „резиденција“ дисидената у односу на режиме – од обреновићевског до комунистичког. Главњача је срушена пред крај сукоба између Тита и Информбироа (1948-1953), а пројекат је настао вероватно када је сукоб између Тита и Стаљина био на врхунцу.
Прочитајте и:
БОРА БЛАГОЈЕВИЋ – Ево због чега је баш ОН био најхрабрији Србин у Европи!
Када се зграда Хемијског факултета погледа из птичије перспективе види се порука, за коју се сматра да је упућена Стаљину. Наиме, крила Хемијског факултета, зелени кровови зграде ПМФ, када се погледају из птичије перспективе формирају реч „НЕ“. Године пројектовања универзитетског здања, као и период у коме је почело зидање зграде ПМФ сугеришу да је поруку треба схватити у контексту сукоба на релацији Тито-Стаљин. Не се односи на Титово супротстављање идеји да совјетска влада контролише југословенску спољну и унутрашњу политику.
Прочитајте и:
Развој сателитске технологије и утицај на градски рељеф
Вероватно су пројектанти универзитетског здања антиципирали да је Совјетски Савез развио сателитску технологију те су хтели да на овај начин пошаљу поруку која је била у складу са наративом тог времена. У време пројкетовања зграде мало ко је могао да види зграду из птичије перспективе, односно „НЕ“ сте могли да видите само уколико сте надлетали Београд из авиона, или хеликоптера нешто касније, односно ако сте путем сателита посматрали престоницу некадашње Југославије. Сада је, посредством гугла, могуће да свако погледа било који део света из птичије перпективе. Tе вам у прилог овог текста остављамо слику Хемијског факултета из птичије перспективе.
Прочитајте и:
ЗАМЕНИО МАНТИЈУ ЗА КУБУРУ И САБЉУ: Да ли сте чули за великог српског јунака Петра Јагодића “Куриџу“?
Извор: Шајкача
Фото: Google maps
